Poboljšati sprovođenje NAP-a za primenu Rezolucije 1325

{image1}

Potrebno je promeniti diskurs o tome šta znači Rezolucija 1325 za građane i građanke i kako oni mogu doprineti njenom sprovođenju rečeno je na konferenciji „Nezavisno praćenje i izveštavanje o sprovođenju NAP za primenu Rezolucije 1325 – Žene, mir i bezbednost u Srbiji“, održanoj 10. oktobra u Mаloj sаli Domа Nаrodne skupštine Republike Srbije.

Istaknuto je i da je potrebno poboljšati transparentnost rada na sprovođenju plana, kao i unaprediti odnose između državnih aktera i civilnog društva. Na konferenciji su predstavljeni nalazi BCBP o rezultatima primene NAP-a. Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić rekla je da NAP treba da odgovori na konkretne životne probleme građana.

„O dokumentu ne treba da se raspravlja samo u institucionalnom smislu i na osnovu indikatora već treba iskoristiti priliku da se sada, kada smo na pola puta primene NAP-a, izvuku lekcije, napravi revizija  i uvidi šta je potrebno popraviti“, rekla je Sonja Stojanović Gajić.

Ona je dodala je Srbija druga u regionu, posle BiH usvojila nacionalni akcioni plan za Rezoluciju 1325, a da je to do sada učinila i Makedonija. Prema njenim rečima, Srbija se u svom planu jedina usredsredila na sektor bezbednosti, dok je u BiH i Makedoniji pitanje učešća žena formulisano šire kao učešće u odlučivanju o pitanjima bezbednosti, spoljne politike i mira.

Predstavnica Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) u Srbiji Asja Varbanova rekla je da je od usvajanja Rezolucije 1325 u oktobru 2000. godine samo 39 članica UN, odnosno manje od trećine, usvojilo nacionalne akcione planove za sprovođenje te rezolucije. Ona je ocenila da primena ciljeva rezolucije mora da se pojača.

Koordinatorka Ženske parlamentarne mreže koja okuplja poslanice različitih stranaka u Skupštini Srbije Biljana Hasanović Korać je naglasila da se ciljevi Ženske parlamentarne mreže poklapaju sa ciljevima Rezolucije 1325 kao i sa Nacionalnim akcionim planom, uključujući participaciju žena u svim sferama društvenog života, a naročito u procesima odlučivanja i mirovnim pregovorima. Ona je takođe dodala da je jedan glavnih ciljeva Mreže zaštita žena od svih vrsta nasilja i diskriminacije.

Dostignuća i izazovi u primeni NAP 1325 u Srbiji{image2}

Predstavnica oganizacije Žene u crnom Gordana Subotić smatra da dve i po godine od sprovođenja NAP-a nema pomaka u ostvarivanju ciljeva Rezolucije 1325 u Srbiji. Prema njenom mišljenju eventualna dostignuća su ostala unutar sektora bezbednosti, dok građani i građanke ne primećuju efekte u pogledu povećanja učešća i zastupljenosti žena na mestima odlučivanja kao i rešavanja problema i potreba žena izbeglica u Srbiji.

„Po našim indikatorima nije bilo dostignuća. Izgleda da je NAP donet zbog pridruživanja EU i reklamiranja na međunarodnim skupovima, a ne da bi se rešili suštinski problemi“, rekla je ona.

Istraživačica BCBP Maja Bjeloš je kao prioritet za naredni period izrazila potrebu da sprovođenje NAP bude lišeno zavisnosti od političkih dešavanja koji usporavaju proces i narušavaju njegov kontinuitet, kao i da sprovođenje ne treba da bude “dodatni posao pojedinih, već sastavni posao svih”. Ona je takođe ukazala da treba pomeriti fokus sprovođenja od nacionalnog ka lokalnom nivou, uključiti i druge državne organe, druge predstavnike organizacija civilnog društva i čitav process učiniti dovoljno inkluzivnim i otvorenim.

“Na preporuku Poverenice za zaštitu ravnopravnosti uveden je rodno osetljiv jezik u službe bezbednosti i ukinute su ili ublažene kvote za upis žena na kriminalističku i vojnu akademiju. To nam sada izledaju kao mali koraci ali ti mali koraci će voditi većim promenama“, istakla je Maja Bjeloš.{split}{image3}

Predsednica Komisije za praćenje NAP i narodna poslanica Zlata Đerić je kao glavni problem u sprovođenju NAP 1325 navela sporost institucija. Ona je istakla da je Komisija za praćenje NAP novo telo koje je tražilo izveštaj svih organa i mehanizama o sprovođenju NAP.

„Kao zemlja smo dosta uradili na sprovodjenju Nacionalnog akcionog plana (NAP) 1325, ali ne treba da budemo zadovoljni, već treba da idemo dalje“, istakla je Zlata Đerić.

Ona je navela i da je Ženska parlamentarna mreža poslala predlog da se izmeni Zakon o vladi koji bi predviđao da najmanje 30 odsto žena bude u sastavu vlade. Prema njenim rečima, predlog su potpisale sve poslanice koje su to želele nevezano za poslaničke grupe.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić je govorila o Zakonu o ravnopravnosti polova.

“Pokrenuta je inicijativa da se Zakon o ravnopravnosti polova promeni, a sad je na nama da konstruišemo pozitivne mere“, poručila je ona ali je i naglasila da zakoni nisu uzrok problema u praksi, već je problem u lošoj upravi i svesti.

O primeni NAP 1325 u Srbiji diskutovao je veliki broj predstavnika sektora bezbednosti, parlamenta i civilnog društva. Svoja dosadašnja iskustva i predloge za dalji napredak sa učesnicima podelila  je Jovanka Šaranović, direktorka Instituta za strategijska istraživanja i savetnica za rodnu ravnopravnost ministra odbrane, ali i predstavnici Pokrajinske skupštine, OEBS, Uprave za rodnu ravnopravnost, organizacija sa lokalnog nivoa.

Uručene nagrade autorima najboljih medijskih priloga o ulozi žena u sektoru bezbednosti

{image4}

Tokom konferencije organizovana je i svečana dodela nagrada pobednicima nagradnog konkursa Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i UNWOMEN za najbolji medijski prilog na temu „Položaj i uloga žena u sektoru bezbednosti u Srbiji„. Novinarka RTS-a Biljana Jovičić osvojila je prvo mesto. Drugu nagradu su podelili Slobodan Malešev sa Radio Aktiva iz Bečeja i Ivana Konstantinović sa B92, dok je treća nagrada pripala Biljani Kuzmanović sa Televizije Lav.

Nagrade pobednicima konkursa uručila je članica žirija narodna poslanica Marija Obradović koja je istakla da je to samo početak, simbolika, odnosno apel medijima da počnu da razmišljaju o toj temi.

„Važno je da mediji pomognu i promene svest javnosti o tome da li je ženama mesto i koliko ima mesta za žene u sektoru bezbednosti“, rekla je poslanica.