Prevencija nasilnog ekstremizma i organizacije civilnog društva

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji, je 18. decembra 2018. godine organizovala sektorski sastanak sa organizacijama civilnog društva koje su aktivne u oblasti sprečavanja širenja nasilnog ekstremizma i radikalizacije koji vode ka terorizmu. Pored predstavnika organizacija civilnog društva sastanku su prisustvovali i predstavnici državnih institucija koji imaju značajnu ulogu u ovoj oblasti poput Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva omladine i sporta.

Sektorski sastanak je imao dva glavna cilja. Prvi je bio informisanje organizacija civilnog društva o trenutnim aktivnostima koje se sprovode na realizaciji ciljeva Nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv terorizma za period 2017-2021. godine i pratećeg akcionog plana, pre svega u prioritetnoj oblasti 1 – Prevencija terorizma, nasilnog ekstremizma i radikalizacije koji vode u terorizam i planovima za naredni period nadležnih organa. Drugi cilj je bio razmotriti koju ulogu civilno društvo može imati u sprečavanju i borbi protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije koji vode u terorizam kao i definisanju mogućih modela saradnje sa organizacijama civilnog društva koje su aktivne u oblasti sprečavanja širenja nasilnog ekstremizma i radikalizacije koji vode ka terorizmu. U proteklih godinu dana, na brojnim sastancima, okruglim stolovima, radionicama i konferencijama koje su organizovali Misija OEBS u Srbiji, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, kao i druge (međunarodne i domaće) organizacije, stavovi OCD-a na ovu temu su se iskristalisali, pa tako lokalne i nacionalne OCD smatraju:

• Da politike prevencije i borbe protiv nasilnog ekstremizma malo pažnje posvećuju prevenciji, te da dominira represivni pristup oličen pre svega u kriminalizaciji fenomena stranih boraca i njihovom krivičnom gonjenju.
• OCD a posebno one iz Novog Pazara smatraju da državni organi nejednako postupaju prema stranim borcima u Siriji i onima iz Ukrajine, jer prethodno rečene krivično gone za krivična dela terorizma a poslednje za nelegalno učešće u oružanom sukobu u stranoj državi što za posledicu ima i da je visina kazni različita.
• Mala pažnja se posvećuje istraživanju činilaca i uslova koji pogoduju nastanku i širenju ekstremizma i radikalizaciji. Nedovoljno poznavanje pokretača nasilnog ekstremizma  za posledicu ima i da su preventivni mehanizmi slabo razvijeni.
• Nedovoljno se radi sa grupama koji su u većem riziku za radikalizaciju, a posebno sa mladima.
• OCD, posebno one sa lokala, odlično poznaju lokalne prilike te su u dobroj poziciji da istražuju ove teme i da budu uključene izradu mera prevencije kao i u njihovoj realizaciji.
• Iako, u poređenju sa zemljama iz okruženja, iz Srbije nije veliki broj ljudi otišao na strana ratišta pa otud i nema veliki broj povratnika, ne treba zanemariti i ulogu koje OCD mogu igrati u rehabilitaciji  povratnika.
• OCD koje rade na nacionalnom nivou dobro poznaju politike prevencije i borbe protiv ekstremizma, kao i njihove ishode u različitim državama u EU te ta znanja mogu preneti na druge OCD ali i državne institucije.
• Konačno, iako saradnja OCD-a i predstavnika državnih institucija postoji, ona nije stalna i nedovoljno je razvijena, te u narednom periodu treba raditi na njihovom jačanju.