PUBLIKACIJA: Pojmovnik

Šengenski sporazum

U pojmovniku predstavljeni su elementi saradnje država potpisnica Šengenskog sporazuma, te elementi zajedničke vizne politike EU, kao i razlike između „bele" i „crne" šengenske liste.

Jedan od ciljeva projekta evropske integracije, koji je formulisan pedesetih godina XX veka, jeste omogućavanje slobodnog kretanja ljudi, usluga, roba i kapitala. Ipak, države članice nisu uspele da postignu taj cilj u prvim decenijama razvoja zbog toga što nisu mogle da pronađu kompromisno rešenje. Na kraju su Belgija, Francuska, Luksemburg, Nemačka i Holandija odlučile da započnu zajednički program koji će omogućiti slobodno kretanje lica. Inicijativa je pokrenuta izvan regulatornog okvira Evropske zajednice (EZ). Ove države su 14. juna 1985. godine potpisale prvi međuvladin sporazum u gradu Šengen u Luksemburgu. Otuda i naziv „šengenski“.

Od 1985. godine počinje da se razvija Šengenski prostor promenama u pravnom i institucionalnom okviru, kao i pridruživanjem ostalih članica Evropske unije, ali i onih država koji nemaju takav status. U pojmovniku objašnjavamo saradnju država unutar Šengena kroz odgovore na pet pitanja:

1) Šta je Šengenska zona?

2) Koje zemlje nisu potpisnice Šengenskog sporazuma i zašto?

3) Šta znače „bela šengenska lista “ i „crna šengenska lista“?

4) Koje su osobenosti zajedničke vizne politike EU?

5) Da li je moguće privremeno istupanje iz Šengenske zone?

Tagovi: ..., „bele, „crne, država, elementi, između, liste, pojmovniku, politike, potpisnica, predstavljeni, razlike, saradnje, šengenske, šengenski, šengenskog, sporazum, sporazuma, vizne, zajednicke

DETALJI

DATUM: 22.02.2012

TEME: EU, Spoljna politika

VRSTA: Pojmovnik

DOI broj:

AUTORI

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

PODELITE

PDF PREGLED

POVEZANI SADRŽAJ

  • Ne-maligni uticaj: Šta misli i radi ruska zajednica u Srbiji?

    Datum: 20.02.2025.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku | dr Srđan Cvijić |

    Ova studija istražuje političke stavove ruske imigrantske zajednice u Srbiji koja se preselila nakon početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

  • Izgradnja uticaja – Turska kao bezbednosni provajder na Zapadnom Balkanu

    Datum: 26.09.2024.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    U julu 2023. godine, srpski ministar odbrane, a sada srpski premijer, Miloš Vučević, javno je optužio Tursku za obuku, naoružavanje i održavanje vojnih vežbi sa Kosovskim snagama bezbednosti (KBS), kosovskom formacijom za krizni odgovor, sa eksplicitnim ciljem da KBS transformiše u kompletnu vojsku do 2028. godine. 

  • Nadmetanje u zelenim tehnologijama: Strategije glavnih igrača i gde bi tu Srbija mogla da pronađe svoje mesto

    Datum: 11.09.2024.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku |

    Borba između Evropske unije, Sjedinjenih Država i Kine za dominaciju na novim tržištima specifičnih tehnologija mogla bi u naredne dve do tri decenije da postane najznačajnija tema, koja bi mogla da zaseni sve vojne sukobe koji se trenutno odvijaju u svetu. Vodi se istovremeno na nekoliko frontova: tu su veštačka inteligencija, novi principi industrijske proizvodnje (npr. korišćenje robota ili aditivnih tehnologija), istraživanje svemira, ali i još mnogo toga drugog.