PUBLIKACIJE

Cilj ovog izveštaja je da istraži pozadinu sukoba između Hezbolaha i Izraela, kao i kontekst njihovog poslednjeg sukoba. U njemu se tvrdi da uzroci i posledice tog rata imaju domaće i šire regionalne i međunarodne dimenzije.

Srbija 2024. godine obeležava deset godina od donošenja Zakona o zaštiti uzbunjivača.

Nakon prvog talasa ukrajinske migracije u Evropu i Ameriku koji su obeležili XX vek, danas se ukrajinska zajednica suočava sa novim izazovima. Radi se o najnovijem talasu u kojem su milioni Ukrajinaca bili primorani da napuste svoju zemlju prvo zbog aneksije Krima i ruske okupacije dela istočnih regiona Ukrajine 2014. godine a osam godina kasnije i zbog rata koji je započela i vodi Ruska Federacija na celoj teritoriji Ukrajine od februara 2022. godine danas.

U julu 2023. godine, srpski ministar odbrane, a sada srpski premijer, Miloš Vučević, javno je optužio Tursku za obuku, naoružavanje i održavanje vojnih vežbi sa Kosovskim snagama bezbednosti (KBS), kosovskom formacijom za krizni odgovor, sa eksplicitnim ciljem da KBS transformiše u kompletnu vojsku do 2028. godine. 

Borba između Evropske unije, Sjedinjenih Država i Kine za dominaciju na novim tržištima specifičnih tehnologija mogla bi u naredne dve do tri decenije da postane najznačajnija tema, koja bi mogla da zaseni sve vojne sukobe koji se trenutno odvijaju u svetu. Vodi se istovremeno na nekoliko frontova: tu su veštačka inteligencija, novi principi industrijske proizvodnje (npr. korišćenje robota ili aditivnih tehnologija), istraživanje svemira, ali i još mnogo toga drugog.

Koncept protejske moći (eng. protean power) je nov koncept u međunarodnim odnosima. Nјega je osmislio Piter Kacenstajn (Peter Katzenstein) kao odgovor na tradicionalni koncept kontrolne moći. 

Brojni nalazi domaćih i stranih istraživačkih organizacija nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija zarobljena država sa hibridnim političkim režimom. Glavnu ulogu u zarobljavanju države i urušavanju demokratije u Srbiji, kao i očuvanju ovakvog stanja, imaju bezbednosne institucije.

U poslednjih nekoliko godina, sve više donosilaca odluka i kreatora politika prati neumorne aktivnosti zagovornika rodne ravnopravnosti: postoji snažno interesovanje za feministička gledišta i napore za rodnu ravnopravnost, barem verbalno.

Ova studija je zasnovana na analizi podataka koji mogu da se pronađu na internetu, a odnose se na Telegram kanale koji su direktno povezani sa zvaničnim ruskim medijima.