Srbiji neophodan novi zakon o službama bezbednosti

Srbija trenutno ima tri zakona koji uređuju službe bezbednosti a oni nisu međusobno usklađeni, izostala je reforma službi i kontrola i nadzor nad njihovim radom nisu dovoljno zaživeli u praksi i to su osnovni razlozi za donošenje novog, krovnog zakona – istaknuto je na javnom predstavljanju Modela zakona o službama bezbednosti koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 22. septembra 2016. godine u Medija centru.

Hadžić je naveo da je i prethodnih godina bilo pokušaja da se izmene zakoni, međutim nije postojala politička volja za tako nešto. Iako su postojeće službe bezbednosti, i vojne i civilne preimenovane, suštinske reforme nije bilo.

{image4}

U novom zakonu predloženo je da umesto sadašnje tri postoje dve službe bezbednosti Bezbednosno informativna agencija (BIA) i Vojna obaveštajno bezbednosna agencija (VOBA), koja bi nastala spajanjem Vojno bezbednosne (VBA) i Vojno obaveštajne agencije (VOA), a čiji rad bi bio propisan jednim zakonom.

Profesor Milosavljević je naglasio da je Modelom zakona predviđeno i osnivanje Tehničko operativnog centra, nalik onom koji postoji u mnogim zapadnoevropskim zemljama, a koji bi određivao mere za vršenje nadzora elektronskih komunikacija, telekomunikacijskih usluga, tehničke usluge službama i policiji.

{image2}Bivši direktor VBA Svetko Kovač smatra da su rešenja obuhvaćena predloženim modelom dobra, ali da bi pored ovog zakona trebalo doneti i poseban zakon o bezbednosnim proverama, kojim bi se ta aktivnost bolje kontrolisala. 

Govoreći o spajanju VBA i VOA, Kovač ukazuje da bi se time unapredila obaveštajna funkcija, ali da je sam proces spajanja veoma osetljivo pitanje.

„Tu bi se spojile analitika i logistika, dok bi način rada ostao isti. Ima mnogo modela po kojima bi službe mogle da se spoje, ali nama najprihvatljiviji je hrvatski model u koga su dobro integrisane brojne funkcije“, navodi Kovač.

Neka od rešenja koja predviđa model zakona su unapređenje odredbe o poslovima službi poput bezbednosne zaštite institucija, lica, objekata i prostora od bezbednosnog značaja, razmena podataka sa odgovarajućim službama.

Model predviđa i da se prilikom izbora direktora službi bezbednosti poštuje mišljenje predsednika Republike, Skupštine Srbije i Saveta za nacionalnu bezbednost, ali i da se on bira na osnovu stručnosti a ne na osnuvu političke pripadnosti ili lojalnosti državnom vrhu.

{image3}

Nakon Beograda, Model će biti predstavljen u Nišu, Novom Pazaru i Novom Sadu, a posle toga će se proslediti državnim organima na razmatranje, kako bi eventualno ušao u skupštinsku proceduru, rečeno je na skupu. 

Organizovanje skupa podržala je Ambasada Kraljevine Holandije kroz projekat „LEGASI – Ka zakonodavnoj reformi bezbednosno-obaveštajnog sistema”, a izradu Modela zakona podržala je Misija OEBS u Srbiji.