Pred modernu carinsku službu postavlja se kontradiktoran zahtev. Od nje se očekuje da učestvuje u otkrivanju najtežih oblika prekograničnog kriminala, a da pri tom ne narušava ubrzan protok roba i putnika. Zato se carinska služba ne može više svoditi na prostu ulogu „fiskalne zaštitnice domaćeg tržišta i ekonomije", već se mora posmatrati kao činilac bezbednosti šire društvene zajednice.

Petnaestak godina posle okončanja hladnog rata i raspada bipolarne strukture polako se uspostavlja novo bezbednosno okruženje koje karakterišu sledeći parametri: izmenjen tip bezbednosnih pretnji; strateška dominacija SAD i težnje EU da se, razvojem sopstvene spoljne i bezbednosne politike, nametne kao samostalniji činilac.