U petak, 15. jula 2011. godine, u Medija centru u Beogradu predstavljena je peta Zbirka predloga praktične politike za reformu policije u Srbiji. Zbirka predlaže odgovore o tome kako unaprediti profesionalnu etiku, kulturu i odgovornost policije u Srbiji; kako izabrati pravog policijskog službenika i kako ga obučiti za najefikasnije odvijanje policijske saradnje; na koji način civilno društvo može doprineti zakonitosti postupanja prema ilegalnim migrantima i azilantima.

Bezbednost građana i građanki ne može biti obezbeđena isključivo vojnim sredstvima, niti je država jedini subjekt koji može da odgovori na raznovrsne bezbednosne potrebe različitih grupa unutar jedne političke zajednice. Stoga se broj državnih i nedržavnih aktera koji učestvuju u formulisanju, sprovođenju i nadzoru bezbednosne politike uvećao.

U demokratskim društvima građani, po pravilu a i formalno, mogu da utiču na vlast. Da bi ostvarili to svoje pravo, građani se udružuju kako bi podstakli, osmislili, izvršili i promenili politike i ponašanja institucija u kojima se donose odluke važne za njihovu zajednicu i bitisanje.

U pojmovniku predstavljeni su elementi saradnje država potpisnica Šengenskog sporazuma, te elementi zajedničke vizne politike EU, kao i razlike između „bele" i „crne" šengenske liste.

U pojmovniku daju se odgovori na sedam pitanja o principima, upravljanju i finansiranju zajedničkih troškova operacija EU u okviru Evropske bezbednosne i odbrambene politike.

Javni nadzor politike bezbednosti predstavlja javno nadgledanje i procenu aktivnosti oružanih snaga i institucija države koje učestvuju u bezbednosnoj politici.

Karl Šmit promišlja politiku sa stanovišta njene suštine. On za srž politike postavlja razlikovanje na prijatelje i neprijatelje. Samom određenju pojma politike Šmit pristupa tako što izbegava da dâ preciznu definiciju i sadržaj pojma, već utvrđuje pre svega kriterijum na osnovu kojeg se ispoljava samostalnost i specifičnost politike u odnosu na druge oblasti života. U ovom broju bavimo se odnosom političke teorije Karla Šmita i Kopenhaške škole studija bezbednosti.

„Teorija međunarodne politike" Keneta Volca je verovatno najcitiranije, ali takođe i najkritikovanije delo američkog autora. Knjiga „Teorija medjunarodne politike" iz 1979. godine je postavila osnove strukturalnog realizma, odnosno neorealizma, koja će dugo nakon toga biti dominantna teorija međunarodne politike i bezbednosti. Knjigu možete pronaći u biblioteci BCBP.

Da bi osnažili uticaj civilnog društva i povećali vidljivost ekspertize koja postoji u civilnom društvu za kreiranje i sprovođenje politike iz oblasti bezbednosti, odlučili smo da na prijemčiv način predstavimo informacije o organizacijama civilnog društva koje su se do sada angažovale po pitanju ljudske bezbednosti u formi specijalizovanog direktorijuma.