Izgled, struktura i način upravljanja i koordinacije bezbednosno-obaveštajnih sistema dve članice Evropske unije: Holandije i Hrvatske teme su ove analize. Autorka se bavi i ispitivanjem primene mera presretanja komunikacije, kao i oblicima unutrašnje i spoljne kontrole službi.

Norveški institut za međunarodnu politiku (NUPI) i Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), zajedno sa regionalnim partnerima iz Hrvatske, Albanije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine sprovode projekat sa ciljem da analiziraju civilne kapacitete ovih zemalja za učešće u mirovnim operacijama.

U Srbiji upravljanje zakonitim i nezakonitim migracijama i dalje nije deo jedne zaokružene politike, koja je sastavni deo pregovora sa EU u okviru poglavlja 24. U razvoju migracione politike Srbija može da koristi iskustva Hrvatske.

BCBP prenosi analizu civilnih kapaciteta Hrvatske za mirovne misije Gordana Bosanca iz Centra za mirovne studije, jedne od partnerskih organizacija BCBP na projektu Izgradnja civilnih kapaciteta zemalja Zapadnog Balkana za učešće u mirovnim operacijama.

Regionalna konferencija u Skoplju je okupila nezavisne istraživačke centre iz Makedonije, Albanije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Hrvatske.

Ova publikacija ima za cilj da obezbedi nezavisan i na istraživanjima zasnovan pregled ključnih dostignuća i slabosti u odgovornosti bezbednosnih sektora Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Kosova, kao i da predstavi kakav je efekat na ove sisteme imala "demokratska tranzicija".

Postoje preklapanja između strateških dokumenata u bezbednosnoj politici Hrvatske. Pri tome, postojeći strateški dokumenti nisu uspeli da identifikuju sve bezbednosne elemente značajne za razvoj bezbednosne politike.

Doima se da stanje i procesi, gledano u kontekstu ukupnosti hrvatske unutrašnje i vanjske politike te isto tako i izdvojeno, pojavama u obrambenom sustavu i oružanim snagama, predstavljaju dodatne testove i iskušenja za hrvatske građane i državu.