Borba između Evropske unije, Sjedinjenih Država i Kine za dominaciju na novim tržištima specifičnih tehnologija mogla bi u naredne dve do tri decenije da postane najznačajnija tema, koja bi mogla da zaseni sve vojne sukobe koji se trenutno odvijaju u svetu. Vodi se istovremeno na nekoliko frontova: tu su veštačka inteligencija, novi principi industrijske proizvodnje (npr. korišćenje robota ili aditivnih tehnologija), istraživanje svemira, ali i još mnogo toga drugog.

Ova studija je zasnovana na analizi podataka koji mogu da se pronađu na internetu, a odnose se na Telegram kanale koji su direktno povezani sa zvaničnim ruskim medijima.

Na području bivše Jugoslavije, prošlost ostaje jedna od najspornijih tema više od 20 godina godina nakon završetka sukoba. Pitanje kako se suočiti sa zločinima i kršenjima ljudskih prava iz prošlosti otvara širok spektar pravnih, političkih i psiholoških pitanja.

Specijalno javno tužilaštvo (u daljem tekstu SPO) u Severnoj Makedoniji osnovano je Zakonom o javnom tužilaštvu za krivično gonjenje u predmetima u vezi sa sadržajem neovlašćenog presretanja komunikacija 2015. godine (u daljem tekstu Zakon o SPO).

Nacionalni direktorat za borbu protiv korupcije (DNA) osnovan je 2002. godine Uredbom rumunske Vlade sa ciljem da smanji nivo političke korupcije i korupcije na visokom i srednjem nivou u Rumuniji.

Građani Srbije i dalje su šokirani i zgroženi dvema prošlonedeljnim masovnim pucnjavama koje su se dogodile za manje od 48 sati, a u kojima je bilo 17 mrtvih i još 20 ranjenih.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je panel diskusiju pod nazivom „Srbija i Ukrajina: Izazovi rata” koja je okupila eksperte iz Ukrajine i Srbije sa ciljem da razgovaraju o odnosima dve zemlje, proruskom narativu, kao i o poziciji Ukrajine i Zapadnog Balkana u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi nakon završetka rata. Moderatorka panela bila je Helena Ivanov, istraživačica analitičkog centra Henry Jackson Society. 

Odnosi dve zemlje od trenutka sticanja ukrajinske nezavisnosti 1991. godine do danas se mogu okarakterisati kao formalno prijateljski odnosi. Vrhunac prijateljstva i solidarnostije došao je sa NATO bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavija 1999. godine, koja i danas važi za jednu od najtraumatičnijih epizoda savremene srpske istorije. Tokom te epizode, ukrajinska solidarnost se ispoljavala kroz pokušaje Ukrajine da bude nepristrasan medijator, osudu vojne intervencije bez mandata Saveta bezbednosti UN-a, kao i kroz pomoć koja je pružena.

Ruska invazija na Ukrajinu, koja je započela u februaru 2022. godine, gurnula je Evropu u novu eru nestabilnosti. Osnove političkog i ekonomskog poretka kontinenta se menjaju, dok brutalan način na koji Rusija ratuje potkopava izglede za bilo kakvu saradnju između Moskve i evropskih država. Decenijama stare trgovinske veze su prekinute, transportni koridori preusmereni, a kontakata među ljudima manje je nego ikad. Evropa preoblikuje svoju bezbednosnu arhitekturu gledajući na Rusiju kao glavnu pretnju, dok Moskva svoju agresiju na Ukrajinu predstavlja kao odbrambeni rat sa dvoličnim Zapadom od koga zavisi sam njen opstanak.