Upravljanje krizom izazvanom pandemijom obeležili su mnogi propusti i u poštovanju pravnog okvira, ali i u organizaciji postojećih zdravstvenih kapaciteta. Potpuni haos je sprečen samo zahvaljujući naporima lekara, dok su građani, zbunjeni kontradiktornim porukama bili prepušteni sami sebi. Ovo je zaključeno na okruglom stolu koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizovao 6. juna.

Koji su bili dominantni narativi o pandemiji i na koji način su oni uticali na proces zarobljavanja države tokom predizborne kampanje u Srbiji, čitajte u novoj BCBP analizi.

Na koji način se upravljalo pandemijom u Srbiji i koje su preporuke za bolje snalaženje u sličnim situacijama u budućnosti čitajte u analizi koju je BCBP izradio u saradnji sa Sindikatom lekara i farmaceuta Srbije.

Šta građani Srbije misle o pandemiji? Kakvi su im stavovi o vakcinaciji? Da li imaju poverenje u institucije koje su upravljale krizom izazvanom pandemijom? Ovo su neka od pitanja na koja odgovore možete pronaći u analizi stavova građana na ove teme.

Koji su faktori radikalizacije, a koji otpornosti na nasilni ekstremizam u Sandžaku, čitajte u novoj BCBP studiji.

U novoj BCBP studiji analizirali smo ko su glavni akteri koji stvaraju I šire antimigrantske narative, koji su glavni antimigrantski narativi i poruke, kao i koje mehanizme i kanale za privlačenje pažnje i širenje uticaja na širu publiku upotrebljavaju ekstremni desničari.

Radi unapređenja položaja žrtava trgovine i krijumčarenja ljudi potrebno je sistemski uspostaviti saradnju između vladinog i nevladinog sektora, gde bi organizacije civilnog društva koje pružaju podršku i pomoć žrtvama, bile prepoznate od strane državnih institucija kao njihovi partneri koji imaju odgovarajuću poziciju i sredstva. Kako pitanje trgovine i krijumčarenja ljudi predstavlja transnacionalni problem, neophodna je i međunarodna saradnja, koja može da se uspostavi samo insistiranjem na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava na granicama. To je zaključak diskusije „Kad su ljudi roba: položaj žrtava trgovine i krijumčarenja ljudi“, održane 22. februara, na Evropski dan žrtava kriminala, a koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku sa partnerima u okviru mreže Radar organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu.

Predstavljamo vam najbolje studentske radove koje je izabrala zajednička komisija sa Fakulteta političkih nauka i istraživača BCBP-a. Radovi su pisani u okviru predmeta Bezbednost Srbije. Studenti četvrte godine Jovan Nikolić i Marko Milenković pisali su o ulozi vojske u banrednim situacijama.

U Srbiji je poslednjih nekoliko godina islamistički ekstremizam u opadanju, dok se istovremeno beleži porast desničarkog ekstremizma. U zajednici i među građanima postoji interesovanje da se radi na tom problemu, ali veći pomaci nisu mogući bez pomoći države, koja dosada nije pokazala zainteresovanost za ovaj problem. Ovo su glavni zaključci diskusije „Ka boljem strateškom odgovoru na ekstremizam u Srbiji”, koju je BCBP organizovao 11. februara u saradnji sa Helsinškim odborom za ljudska prava, Komitetom pravnika za ljudska prava i Nacionalnim konventom o EU.