Učešće građana je ključno za uspeh borbe protiv organizovanog kriminala

{image1}{image2}

Za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala neophodan je koordiniran rad državnih organa ali i aktivno učešće građanskog društva, zaključak je panel diskusije „Građani u borbi protiv organizovanog kriminala“ koja je održana u biblioteci BCBP 16. marta 2015. godine. Skupu su pristustvovali predstavnici državnih institucija, međunarodnih organizacija, građanskog društva, akademske zajednice i medija.

„Nije dovoljno raditi samo na dobrim zakonima i snažnoj policiji i tužilaštvu, već je neophodno i ohrabriti građane da se ne povinuju pravilima koja nameću kriminalne organizacije. Bez učešča građana nema efikasne borbe protiv organizovanog kriminala i zato je saradnja organizacija civilnog društva sa lokala sa policijom a onda i sa poslanicima ključ za uspešno suprotstavljanje ovom problemu“, navela je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić.

Predstavnici italijanske parlamentarne komisije protiv mafije Laura Garavini i Rikardo Gvido predstavili su aktivnosti komisije, ali i iskustva građanskih inicijativa koje su se usprotivile organizovanom kriminalu ne samo u Italiji, već i Nemačkoj. Objašnjavajući promenu u delovanju mafije i razloge zašto se uključila u aktivnu borbu protiv organizovanog kriminala, osnivačica inicijative „Mafija? Ne, hvala!“ je podvukla da nije želela da mafija iskoristi ukidanje granica ulaskom u EU i tako zloupotrebi nova prava građana.

„Prvi korak je saradnja, a na ovom skupu su predstavnici državnih institucija i građanskog društva. Svi mi imamo za cilj da se uključimo u borbu protiv mafije, radi dobrobiti građana cele Evrope“, poručila je Garavini.

Organizovanog kriminala nema bez korupcije

Panelisti su se osvrnuli na niz kriminalnih radnji koje karakteriše organizovani kriminal, kao što su trgovina narkoticima, trgovina ljudima, iznude i reketiranje. Među ovim kriminalnim delatnostima sve više su prisutne tehnike pranja novca i korupcije u javnim nabavkama, bila je zajednička ocena govornika.

„Mafijaške grupacije su osetile da mogu ući u institucije sistema preko javnih nabavki i to nije slučaj samo sa velikim gradovima već je su nabavke još privlačnija meta mafije u malim sredinama. Javne nabavke su danas drugi najčešći način novčane zarade mafije, odmah iza trgovine drogom“, istakla je poslanica Garavini, koja je izabrana glasovima italijanske dijaspore.

Govornici su se osvrnuli na korupciju kao neizostavnu komponentu organizovanog kriminala. Garavini je poručila da korupcija uništava temelje demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava.

„U koruptivnom lancu vrlo je važna sprega mafije i političara, koja urušava sistem zakonitosti čime se podstiču građani da ne poštuju propise. Uprkos tome, u Italiji se sve više javlja svest da su korupcija i organizovani kriminal dva aspekta istog fenomena. Ovo je važan posao i za Srbiju, kako bi se kreiralo i održalo odgovorno, svesno i otvoreno građansko društvo i prevazišle sve podele u cilju izgradnje zdravih temelja zasnovanih na demokratičnosti“, naglasila je Garavini.

Ključ je u saradnji građana i institucija

Problem korupcije i organizovanog kriminala, ne pogađa samo jednu zemlju, ili neki njen deo, već je sveprisutni fenomen, protiv koga se mora delovati, kako na lokalnom, tako i međunarodnom nivou, gde je saradnja između različitih aktera na različitim nivoima ključna, zaključak je učesnika panel diskusije.

{image3}

„Pored građanskih inicijativa, za borbu protiv organizovanog kriminala nužne su snažne državne institucije. Italijanska parlamentarna komisija za borbu protiv mafije je jedna od takvih institucija. Komisija se sastoji od 50 članova, koji predstavljaju sve parlamentarne partije u Italiji, ali u svom sastavu ima i predstavnike svih rodova policije, zatim pravosuđa kao i stručnih konsultanata. Važno je istaći da Komisija ne vrši istražne radnje, ali da je u stalnom kontaktu sa policijom i lokalnim samoupravama i više je usmerena na dopunu zakona. Represivni model neće rešiti problem, već je od ključnog značaja uključenje građana koji se prvi susreću sa ovakvim oblicima nezakonitih aktivnosti“, poručio je Gvido.

Stručni konsultant komisije je opisao i opšti institucionalni mehanizam Italije u borbi protiv mafije. Njega čine Krivični zakonikkoji predviđa oštrije kazne za slučajeve organizovanog kriminala, Nacionalna kancelarija za borbu protiv mafije koja je sudski organ za koordinaciju sprovođenja zakona protiv mafije, Istražno odeljenje protiv mafije specijalizovana istražna agencija obavlja preventivne istrage u vezi sa organizovanim kriminalom i Parlamentarna komisija za borbu protiv mafije.

Komisija postoji od 1964. godine, ali se konstituiše pri svakom novom sazivu Parlamenta, s obzirom na ustavne odredbe ali i na želju da se borba sa mafijom prikaže kao proces u kome neće uvek biti potrebe za ovakvim telom. Poslanica Garavini je ujedno i članica potkomiteta za aktivnosti mafije van Italije, u svetu, koji u svom sastavu pored poslanika ima četvoro sudija i pet predstavnika policije.

Među prisutnima u publici bio je i NJ.E. Đuzepe Manco, ambasador Italije u Srbiji, koji su uključio u diskusiju i poslao poruku da „veoma važno da postoji neposredna, lična saradnja predstavnika građana sa samim građanima, i da oni zajedno sa institucionalnim akterima, treba da rade na pronalaženju rešenja u borbu protiv mafije i organizovanog kriminala“. {split}

Civilno društvo protiv mafije – primeri dobre prakse:

Mafia? Nein, Danke!

Edukacija i obrazovanje od malih nogu, kroz promenu kulture i timski duh su ključni, ističe poslanica Garavini, dok je uloga medija i države fundamentalna kako bi se zauvek stalo na kraj uticaju mafije, pokazuje slučaj uspešne inicijative „Mafia? Nein, Danke!“.

{image4}

Inspirisana drugim pokretima za zaštitu zakonitosti u Italiji, a kao odgovor na pojednostavljenu sliku problema italijanskog organizovanog kriminala u Nemačkoj, Laura Garavini 2007. godine osniva pokret “Mafija? Ne, hvala!”. Direktan povod je bila krvna osveta u kojoj je avgusta 2007. u Duisburgu, ispred jednog italijanskog restorana, ubijeno šest ljudi koji pripadaju klanu “Ndrangeta”. Par meseci nakon ovog masakra pripadnici klana “Kamora” pokušali su da iznude novac od nekoliko vlasnika restorana u Berlinu. Inicijativa “Mafija? Ne, hvala!” omogućila je ovim preduzetnicima da se ujedine, olakšala komunikaciju sa policijom i blagovremeno izveštavanje o slučajevima iznude. Jedna od preventivnih akcija u tom periodu bilo je lepljenje plakata “Reket – čovek bez digniteta!”. Kako ističe Garavini, zahvaljujući saradnji sa policijom, kao i medijima koji su izveštavali o ovim pokušajima iznude, grupa od 9 vlasnika restorana uspela je da uspostavi poverenje između šire italijanske zajednice i organa reda. Na osnovu takvog odnosa, dogovoreno je da svake nedelje “policajac od poverenja” u civilu posećuje lokale kako bi policija imala u vidu šta se dešava na terenu. Zahvaljujući takvoj saradnji, kriminalci su bili uhvaćeni za svega par nedelja.

Jedan od važnih rezultata pokreta “Mafija? Ne, hvala” je donošenje Okvirne odluke od strane Bundestaga 2009. godine (mere vezane za priznavanje sudske presude u krivičnoj stvari od strane druge države u okviru Pravosudne saradnje u krivičnim stvarima EU). Ovom odlukom je uspostavljen princip uzajamnog priznanja oduzete imovine, što je bilo od velikog značaja za suzbijanje organizovanih kriminalnih grupa koje deluju na prostoru EU. Ovaj rezultat, ističe Garavini, nije bio moguć bez sinergije institucija države i civilnog društva, što dokazuje stalni kontakt organizacije “Mafija? Ne, hvala!” sa dvojicom poslanika Bundestaga, koji su bili ključni akteri za donošenje ovog pravnog instrumenta u Nemačkoj. Ipak, tu se zagovaranje kulture zakonitosti ove organizacije nije zaustavilo, s obzirom da je postala  referentna tačka dvojezične i međunarodne društvene mreže za kulturu zakonitosti u Nemačkoj i Italiji.

Addiopizzo!

Pokrenuto je i pitanje jačanja svesti građana o mogućnostima da se bore protiv mafije. Iskustvo Italije pokazuje da su prvi znaci borbe bili inicirani od strane grupa građana koje su bile direktno pogođene delovanjem organizovanih kriminalnih grupa. Garavini je istakla kako je moć mafije na Siciliji bila tolika da je uslovljavala svakodnevni život običnih ljudi. Zbog toga se grupa studenata koja je naišla na teškoće pri pokretanju bara odlučila da pokrene kampanju “Zbogom reketu!” (Addiopizzo!) 2004. godine u Palermu.

{image5}

Libera

Garavini i Gvido su naveli primer organizacije “Libera”, koja je nastala kao koalicija organizacija koje su inicirale potpisivanje narodne inicijative kojom su uspeli da izlobiraju Zakon o organizovanom kriminalu iz 1994. godine. Ova peticija važna je prevashodno po tome što je u mehanizme borbe protiv mafije uveden institut konfiskacije imovine. Podržana od strane italijanske države koje obezbeđuje ponovno korišćenje oduzete imovine za socijalne svrhe, organizacija je osnovala omladinske zadruge za proizvodnju ulja, vina, testenina, povrća i ima zadatak da čuva oduzetu zemlju na teritorijama širom Italije. Svi organski gajeni proizvodi se prodaju sa “Libera Terra” sertifikatom, doprinoseći podizanju svesti rada “Libere”, kao i sprovođenju edukativnih programa osmišljenih da šire kulturu odgovornog građanstva na svim nivoima školovanja.

Izveštaj napisali stažisti BCBP Marko Milosavljević i Emilija Milenković