Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je panel diskusiju pod nazivom „Srbija i Ukrajina: Izazovi rata” koja je okupila eksperte iz Ukrajine i Srbije sa ciljem da razgovaraju o odnosima dve zemlje, proruskom narativu, kao i o poziciji Ukrajine i Zapadnog Balkana u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi nakon završetka rata. Moderatorka panela bila je Helena Ivanov, istraživačica analitičkog centra Henry Jackson Society.
Odnosi dve zemlje od trenutka sticanja ukrajinske nezavisnosti 1991. godine do danas se mogu okarakterisati kao formalno prijateljski odnosi. Vrhunac prijateljstva i solidarnostije došao je sa NATO bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavija 1999. godine, koja i danas važi za jednu od najtraumatičnijih epizoda savremene srpske istorije. Tokom te epizode, ukrajinska solidarnost se ispoljavala kroz pokušaje Ukrajine da bude nepristrasan medijator, osudu vojne intervencije bez mandata Saveta bezbednosti UN-a, kao i kroz pomoć koja je pružena.
Ruska invazija na Ukrajinu, koja je započela u februaru 2022. godine, gurnula je Evropu u novu eru nestabilnosti. Osnove političkog i ekonomskog poretka kontinenta se menjaju, dok brutalan način na koji Rusija ratuje potkopava izglede za bilo kakvu saradnju između Moskve i evropskih država. Decenijama stare trgovinske veze su prekinute, transportni koridori preusmereni, a kontakata među ljudima manje je nego ikad. Evropa preoblikuje svoju bezbednosnu arhitekturu gledajući na Rusiju kao glavnu pretnju, dok Moskva svoju agresiju na Ukrajinu predstavlja kao odbrambeni rat sa dvoličnim Zapadom od koga zavisi sam njen opstanak.
Koji su najdominantniji postpandemijski zaključci i šta pokazuju najnoviji rezultati istraživanja o upravljanju pandemijom u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, čitajte u analizi koju je izradio BCBP.
Diskusija pod nazivom „Postpandemijske dileme: Da li smo bezbedniji ili još ugroženiji?“ održana 23. marta 2023. godine u hotelu Metropol, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), bila je prilika da se razgovara o poukama koje je zdravstveni sistem izvukao iz pandemije, o spremnosti države da odgovori na moguću narednu pandemiju, kao i o uticaju pandemije na mentalno zdravlje ljudi.
Uprkos solidnom pravnom okviru, institucionalna borba protiv sajber napada i kriminala napreduje sporo zbog hroničnog nedostatka kvalifikovanog osoblja, kao i ispolitizovanih prioriteta nadležnih institucija. Ovo je jedan od zaključaka najnovije publikacije o vezi sajber bezbednosti i ljudskih prava u Srbiji.
Šta je biometrijski nadzor? Koji je njegov cilj? Koje su prednosti, a šta su opasnosti njegovog korišćenja? Odgovore na ova pitanja u pojmovniku nudi stažista BCBP Vlada Milenković.
Upravljanje krizom izazvanom pandemijom obeležili su mnogi propusti i u poštovanju pravnog okvira, ali i u organizaciji postojećih zdravstvenih kapaciteta. Potpuni haos je sprečen samo zahvaljujući naporima lekara, dok su građani, zbunjeni kontradiktornim porukama bili prepušteni sami sebi. Ovo je zaključeno na okruglom stolu koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizovao 6. juna.
Koji su bili dominantni narativi o pandemiji i na koji način su oni uticali na proces zarobljavanja države tokom predizborne kampanje u Srbiji, čitajte u novoj BCBP analizi.
Na koji način se upravljalo pandemijom u Srbiji i koje su preporuke za bolje snalaženje u sličnim situacijama u budućnosti čitajte u analizi koju je BCBP izradio u saradnji sa Sindikatom lekara i farmaceuta Srbije.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
