Šta građani Srbije misle o pandemiji? Kakvi su im stavovi o vakcinaciji? Da li imaju poverenje u institucije koje su upravljale krizom izazvanom pandemijom? Ovo su neka od pitanja na koja odgovore možete pronaći u analizi stavova građana na ove teme.
Koji su faktori radikalizacije, a koji otpornosti na nasilni ekstremizam u Sandžaku, čitajte u novoj BCBP studiji.
U novoj BCBP studiji analizirali smo ko su glavni akteri koji stvaraju I šire antimigrantske narative, koji su glavni antimigrantski narativi i poruke, kao i koje mehanizme i kanale za privlačenje pažnje i širenje uticaja na širu publiku upotrebljavaju ekstremni desničari.
Radi unapređenja položaja žrtava trgovine i krijumčarenja ljudi potrebno je sistemski uspostaviti saradnju između vladinog i nevladinog sektora, gde bi organizacije civilnog društva koje pružaju podršku i pomoć žrtvama, bile prepoznate od strane državnih institucija kao njihovi partneri koji imaju odgovarajuću poziciju i sredstva. Kako pitanje trgovine i krijumčarenja ljudi predstavlja transnacionalni problem, neophodna je i međunarodna saradnja, koja može da se uspostavi samo insistiranjem na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava na granicama. To je zaključak diskusije „Kad su ljudi roba: položaj žrtava trgovine i krijumčarenja ljudi“, održane 22. februara, na Evropski dan žrtava kriminala, a koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku sa partnerima u okviru mreže Radar organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu.
Predstavljamo vam najbolje studentske radove koje je izabrala zajednička komisija sa Fakulteta političkih nauka i istraživača BCBP-a. Radovi su pisani u okviru predmeta Bezbednost Srbije. Studenti četvrte godine Jovan Nikolić i Marko Milenković pisali su o ulozi vojske u banrednim situacijama.
U Srbiji je poslednjih nekoliko godina islamistički ekstremizam u opadanju, dok se istovremeno beleži porast desničarkog ekstremizma. U zajednici i među građanima postoji interesovanje da se radi na tom problemu, ali veći pomaci nisu mogući bez pomoći države, koja dosada nije pokazala zainteresovanost za ovaj problem. Ovo su glavni zaključci diskusije „Ka boljem strateškom odgovoru na ekstremizam u Srbiji”, koju je BCBP organizovao 11. februara u saradnji sa Helsinškim odborom za ljudska prava, Komitetom pravnika za ljudska prava i Nacionalnim konventom o EU.
Nakon godinu i po dana nastavljen je dijalog Radne grupe za Poglavlje 24 Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji, kojom koordinira BCBP i Pregovaračke grupe za Poglavlje 24, kojom koordinira Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Osnaživanjem civilnog društva, istraživačkog novinarstva, nevladinih organizacija i službi za borbu protiv korupcije, pokazaćemo da se problem organizovanog kriminala može rešiti. Ukoliko zbog nedostatka političke volje ne možemo da se pozabavimo ovim problemom odozgo prema dole (top-down), onda moramo da promenimo pristup i da ga rešimo odozdo prema gore (bottom-up). To je zaključak onlajn diskusije „Transnacionalni organizovani kriminal na Zapadnom Balkanu: efekti u regionu i šire“ koju su, u četvrtak 7. oktobra, organizovali LSE IDEAS i Ratiu Forum, u saradnji sa Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku (BCBP).
Kako narativi o borbi protiv organizovanog kriminala doprinose zarobljavanju države pročitajte u najnovijoj BCBP analizi.
Šta je totalna odbrana i koje sve elemente podrazumeva pročitajte u novom pojmovniku BCBP stažiste Marka Žunjića.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
