Civilno društvo se kroz dijalog sa državom uključuje u sprovođenje NAP-a

Dijalog organizacija civilnog društva i vladinog Multisektorskog koordinacionog tela (MSKT) predstavlja početak značajnijeg uključivanja OCD u sprovođenje NAP 1325, smatraju učesnici konferencije koju su 11. decembra 2012. godine organizovali BCBP i MSKT, u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom i uz podršku Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN WOMEN). 

Srbija je među prvim zemljama u region usvojila plan za primenu NAP 1325, krajem 2010. godine, i jedan od ciljeva tog dokumenta je postizanje uravnoteženog učešće žena u obavljanju svih funkcija u sistemu odbrane, naglasio je državni sekretar Ministarstva odbrane Zoran Đorđević na otvaranju konferencije koja je održana u prostorijama Narodne banke Srbije. On je istakao i da dijalog treba da doprinese boljem razumevanju rodne ravnopravnosti i saradnji državnih institucija i civilnog društva, koje učestvuje u nezavisnom monitoringu procesa primene NAP 1235.

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Vladimir Božović rekao je da MUP ne zatvara oči pred onim što nije učinjeno povodom NAP 1325, i istakao da je zajedničkim angažovanjem, kritičkim pristupom, ali i uzajamnim poverenjem i podrškom potrebno nastaviti rad na sprovođenju NAP 1325. Božović je dodao da je potrebno odrediti prioritete u saradnji države i civilnog društva.

Konferenciju koju je inicirao BCBP direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Ivana Ćirković smatra formalnim početkom uspostavljanja transparantnog dijaloga civilnog društva i države u primeni NAP 1325.

„Sprovođenje NAP 1325 je važno i iz ugla vladavine prava, koja je jedan od ključnih prioriteta u nastavku procesa evrointegracija. Zato je potrebno jasno definisati principe odabira organizacija koje su relevantan partner za državu. S druge strane, civilno društvo treba bolje da „upozna“ sistem, kako bi moglo da prepozna svoju ulogu u različitim procesima“, objasnila je Ćirković.

Značaj saradnje OCD i državnih institucija je istakla i Direktorka Kancelarije UNWOMEN u Srbiji Asja Varbanova. Ona je ocenila da nezavisni monitoring primene NAP 1325 predstavlja priliku za primenu demokratskih principa transparentnosti i javnosti rada državnih institucija i naglasila da se agenda Žene, mir i bezbednost realizuje uz veliku podršku Kraljevine Norveške.

Najveći uspesi u sprovođenju NAP

Predsednica Multisektorskog koordinacionog tela (MSKT) za sprovođenje NAP 1325 Vesna Nikolić, predstavnica Žena u crnom (ŽUC) Gordana Subotić i istraživačica BCBP Gorana Odanović su predstavile glavne zaključke izveštaja o sprovođenju NAP 1325, koje su ove tri organizacije napravile.

Predsednica MSKT je kao najveće uspehe navela to što je uspostavljena međuresorna saradnja i komunikacija između različitih institucija na dnevnom nivou, kao i to što je formirana većina tela i mehanizama za sprovođenje NAP. Ona je istakla da je važno da se održavaju redovne stručne konsultacije svih aktera uključenih u proces primene Rezolucije.

BCBP je pratio tematske oblasti NAP, učestvovanje OCD u sprovođenju plana i medijsko izveštavanje na tu temu. Gorana Odanović je kao najveći uspeh takođe navela formiranje tela zaduženih za sprovođenje NAP

Gordana Subotić iz ŽUC je navela da je najveći uspeh zapravo samo usvajanje NAP-a, budući da zalagale za usvajanje ovog dokumenta traje još od 2005. godine.

Najveći izazovi u sprovođenju NAP

Najveći izazov je prepoznavanje uloge ženskih mirovnih organizacija u primeni NAP-a, pre svega prelaženje granica i zajednički rad sa ženskim organizacijama iz BiH i sa Kosova, koje pomažu izgradnji mira, smatra predstavnica ŽUC.

Ona je dodala da bi prioriteti u narednom periodu trebalo da budu: uključivanje ženskih organizacija u sprovođenje NAP-a, prihvatanje ženskih organizacija kao ravnopravnih partnera a ne „neprijatelja“ i spuštanje NAP-a na lokalni nivo.

S druge strane, Odanović je navela da među većim izazovima za sprovođenje NAP vidi to što ovaj dokument, odnosno politika rodne ravnopravnosti, nikada nije bila prioritet za Vladu. To se u velikoj meri odslikava na finansijska sredstva koja se izdvajaju za aktivnosti predviđene NAP-om.

Odanović je kao prioritete u narednom periodu istakla nastavak edukacije analitičkih grupa i istraživačkih timova, obuku rukovodećih kadrova o NAP-u, kao i analizu izazova sa kojim se žene u sistemu bezbednosti suočavaju, i to ne samo kroz upitnike već i fokus grupe i dubinske intervjue.

Predsednica MSKT je istakla da još uvek nisu formirani Politički savet i Nadzorno telo Skupštine, koji su predviđeni NAP-om i treba da nadziru rad MSKT.

Predsednica MSKT je naglasila da su uspostavljeni mehanizmi kao što su savetnica za rodnu ravnopravnost, osoba od poverenja, analitičke grupe i istrazivački timovi. Kao prioritete za MSKT, Nikolić je navela i razvijanje saradnje sa nezavisnim državnim institucijama, kao što su Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana, te da posebnu pažnju treba posvetiti upravljanju ljudskim resursima i  praćenju karijernog razvoja žena u sektoru bezbednosti.

Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić je na kraju navela da je još uvek primetan manjak spremnosti države na saradnju sa aktivističkim organizacijama, dok postoji veća spremnost na saradnju sa istraživačkim organizacijama i organizacijama koje pružaju usluge.

Otvorena razmena iskustava i mišljenja je nastavljena i u radnim grupama, u kojima su se učesnici izdelili u skladu sa interesovanjima u tri tematske celine:

1.      NAP 1325 i prilike za saradnju između OCD i institucija u Republici Srbiji

2.      Nasilje nad ženama i ostvarenje ciljeva zacrtanih V poglavljem NAP

3.      Višestruka diskriminacija marginalizovanih grupa i njihova zaštita/bezbednost