Uprava za sprečavanje pranja novca: nevidljiva služba Srbije

U analizi se ističe da je neophodno ojačati unutrašnju kontrolu i uvesti redovan spoljni nadzor nad radom Uprave za sprečavanje pranja novca, a naročito nad primenom posebnih mera za tajno prikupljanje podataka koje Uprava primenjuje. Spoljni nadzor trebalo bi da obuhvati preispitivanje zakonitosti, ali, još važnije, i svrsishodnosti primene ovakvih mera, kao i razmene podataka između Uprave i drugih državnih organa Srbije i stranih država.

Posebne mere za tajno prikupljanje podataka, onako kako su definisane u zakonu, spadaju u ovlašćenja klasičnih aktera bezbednosti: policije i bezbednosno-obavaštajnih službi.

Međutim, Uprava za sprečavanje pranja novca kao finansijsko-obaveštajna služba Srbije, takođe de facto primenjuje posebne mere. Kako to nije prepoznato u zakonu, Uprava posebne mere primenjuje bez odgovarajuće kontrole i nadzora.

Za uspeh rada na sprečavanju i otkrivanju pranja novca i finansiranja terorizma važno je da se on odvija prikriveno. Prikriveno delovanje, odnosno ovlašćenje da tajno prikuplja i prosleđuje podatke predstavlja, istovremeno, značajan rizik po integritet institucije: mogućnosti zloupotrebe variraju od bespotrebnog prikupljanja podataka zbog pogrešne procene, preko prosleđivanja podataka o pojedinim licima drugim državnim organima iako ne postoje osnovi sumnje, do curenja tajnih podataka. U krajnjoj liniji, sve to predstavlja rizik i po ustavom garantovana prava građana.