U ovom tekstu, prof. dr Bogoljub Milosavljević daje analitički prikaz pravnog okvira koji uređuje način na koji civilni i vojni bezbednosni organi Republike Srbije primenjuju posebne postupke i mere za tajno prikupljanje podataka, kao i nadzor nad primenom pomenutih mera. Jedan od glavnih ciljeva ove publikacije jeste da ukaže na obuhvat, kvalitet i nedostatke pravnog okvira, prvenstveno sa aspekta zaštite individualnih prava.

Ova analiza pruža uvid u primenu posebnih mera tajnog prikupljanja podataka, naročito posebnih dokaznih radnji, koje se koriste tokom procesa otkrivanja i dokazivanja posebnih krivičnih dela.

Istraživačica BCBP Katarina Đokić analizira posebne mere tajnog prikupljanja podataka koje koristi Uprava za sprečavanje pranja novca, kao i nadzor nad radom Uprave.

Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je značajno porastao broj državnih organa koji su ovlašćeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika – civilne i vojne službe bezbednosti, policije i suda, stekli još neki državni organi, kao na primer poreska policija i carinska služba, te služba za sprečavanje pranja novca. Javnost u Srbiji još, međutim, ne raspolaže potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po čijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere.

Rast broja i znacaja pretnji u sajber prostoru naterao je veliki broj država da oformi posebne jedinice i tela za njihovo predupreðivanje, a neke su formirale i komande za sajber ratovanje. Tako se i Francuska, nakon nekoliko zapadnih država, ali i vojne alijanse NATO, odlucila da pri Generalštabu Francuske vojske formira komandu za sajber ratovanje.