O politici viza, readmisiji, „mapi puta" i bezbednosti EU i Zapadnog Balkana

Centar za civilno-vojne odnose organizovao je okrugli sto na kome su, radom u tri panela, analizirani nacrti strateških dokumenata, Strategije nacionalne bezbednosti (SNB) i Strategije odbrane (SO). Događaj, koji je održan u Domu Narodne skupštine, 28. januara 2009. godine, organizovan je sa namerom da se Ministarstvu odbrane, kao predlagaču, pruži prilika da objasni polazišta pri izradi nacrta, ali i da se saslušaju komentari organizacija građanskog društva, kao i da ...

U štampanim i elektronskim medijima u Srbiji o ženama malo se piše i govori. Kada je reč o ženama u sektoru bezbednosti one su gotovo nevidljive i u najvećem broju slučajeva pominju se periodično, kada je je u toku upis ili završetak njihovog školovanja na Vojnoj akademiji ili obuke u Centru za osnovnu policijsku obuku. Žene se u medijima najviše predstavljaju kao žrtve porodičnog ili drugih vidova nasilja, a medijska slika žena kao donosilaca odluka, to jest, kreatora bezbednosne politike izostaje. O tome zašto je postojeća slika žena u medijima ovakva, koji su ključni izazovi u izveštavanju o sektoru bezbednosti i na koji način promeniti ovo stanje diskutovalo se u okviru treninga za novinare nacionalnih i lokalnih medija koji je održan 13. i 14. februara u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP).

Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo je prvo sveobuhvatno istraživanje javnog mnjenja o bezbednosti.Tokom marta i aprila 2011. godine istraživanjem su obuhvaćene različite dimenzije bezbednosti: od poverenja u institucije, stavova građana prema pojedinim akterima sektora bezbednosti, pa do osećaja lične i nacionalne bezbednosti. Ispitivani su stavovi građana o tradicionalnim akterima - vojsci i policiji, ali i o službama, ministarstvima, parlamentu, nezavisnim državnim organima i privatnim kompanijama za obezbeđenje.

Studije slučaja u ovoj knjizi bave se reakcijama javnosti u nekim postkomunističkim evropskim zemljama na najnovije bezbednosne izazove kao što su širenje NATO, kreiranje evropske politike bezbednosti i odbrane i reforme nacionalnih oružanih snaga.

Osnovni problem zemalja koje ulaze u proces tranzicije ka demokratskim političkim sistemima je uspostavljanje demokratske i civilne kontrole nad oružanim snagama i drugim strukturama državne bezbednosti

Jedan od glavnih faktora urušavanja sistema bezbednosti sa novih globalizacijskim procesima je i sumnja u to da postojeći «sistemi kolektivne i zajedničke bezbednosti mogu valjano da odgovore na nove izazove, rizike i pretnje.

Zbornik radova „Bezbednosne politike na Zapadnom Balkanu“ (tekst dostupan samo na engleskom kao „Security Policies in the Western Balkans“) rezultat je istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Izgradnja kapaciteta civilnog društva da mapira i nadgleda reformu sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu“, koji je omogućen finansijskom podrškom Balkanskog fonda za demokratiju (Balkan Trust for Democracy).  Svrha zbornika je presek strategijskog okvira nacionalne bezbednosti država Zapadnog Balkana i Kosova. Ova jedinstvena komparativna ...

Pred vama je četrnaesti broj Biltena o pitanjima unutrašnjih poslova Evropske unije i Srbije. Cilj publikacije je da svi zainteresovani budu upoznati sa aktivnostima EU u policijskoj i pravosudnoj saradnji u krivičnim stvarima, kao i sa procesom reforme policije u Srbiji. Na kraju biltena predstavljamo vam aktuelna dešavanja bezbednosne saradnje u Jugoistočnoj Evropi i najnovije publikacije iz oblasti unutrašnje bezbednosti.