Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je u periodu od 2013. do 2016. godine pružio podršku zemljama Zapadnog Balkana u „izgradnji civilnih kapaciteta za učešće u mirovnim operacijama“. U saradnji sa Norveškim institutom za međunarodne odnose (NUPI) i  regionalnom ekspertskom mrežom organizacija civilnog društva koju pored BCBP (Srbija), čine Institut za demokratiju i medijaciju (Albanija), Centar za sigurnosne studije(Bosna i Hercegovina), Centar  za mirovne studije (Hrvatska), Nezavisni istraživački centar - Analitika (Makedonija) i ...

Srbija daje značajan doprinos očuvanju mira u svetu, ali dosadašnji nivo učešća u multinacionalnim operacijama i dalje nije dovoljan, naglasila je pukovnica Katarina Štrbac iz Ministarstva odbrane Srbije otvarajući ekspertsku diskusiju o većem učešću civilnih eksperata u mirovnim operacijama koja je održana 12. oktobra 2016. godine na šestom Beogradskom bezbednosnom forumu. U multinacionalne operacije upućuje se posebno pripremljeno osoblje što uzrokuje da u svim operacijama predstavnici Srbije budu prepoznati ...

BCBP prenosi analizu civilnih kapaciteta Hrvatske za mirovne misije Gordana Bosanca iz Centra za mirovne studije, jedne od partnerskih organizacija BCBP na projektu Izgradnja civilnih kapaciteta zemalja Zapadnog Balkana za učešće u mirovnim operacijama.

Istraživači BCBP Marko Milošević i Bojan Elek analiziraju kapacitete Srbije za učestvovanje u civilnim mirovnim operacijama u inostranstvu.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku uz podršku Misije OEBS u Srbiji organizuje seriju radionica sa ciljem da se unaprede znanja lokalnih organizacija civilnog društva o povezanosti roda i bezbednosti i da se ojačaju njihovi kapaciteti za doprinos rodnoj ravnopravnosti u sektoru bezbednosti u Srbiji.

Cilj ovog projekta bio je da se istraži odnos donosilaca odluka unutar sektora bezbednosti prema regionalnoj bezbednosnoj saradnji, kao i da se procene kapaciteti (ljudski i materijalni) državnih institucija koje učestvuju u procesu bezbednosne saradnje.

Kao bezbednosni akter koji nastupa na temelju jedinstvene spoljne politike 27 država članica, EU je Strategijom bezbednosti iz 2003. godine potvrdila nameru da bude globalno prisutna. Međutim, u reakciji na globalne izazove bezbednosti, ona mora raspolagati kredibilnim vojnim odgovorom. Tog odgovora ne može biti ukoliko prethodno nisu stvoreni politički preduslovi za angažovanje, odnosno, izgrađeni odgovarajući kapaciteti.