Na jesenjem zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije poslanici su izglasali set zakona i strategija iz oblasti bezbednosti, među kojima i Zakon o angažovanju Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije.
Vojska se, zbog posedujuće sile, kao i razornih posledica svoje upotrebe, našla u centru pažnje aktera modernog društva. Nametnulo se odmah pitanje: „Ko čuva čuvare?" U prvi je plan izbila potreba da se trajno spreči politička zloupotreba vojske, ali i vojna zloupotreba politike. Time su obeležene dve ključne (kritične) tačke u kojima se uređuje odnos vojske i društva.
Ovo nije izveštaj sa konferencije – njega će kompetentno pripremiti drugi – već samo moji lični utisci sa tog veoma ambicioznog skupa, vrednog pamćenja, koje beležim na molbu organizatora i kojima ću pokušati da dam jednu koherentnu sliku (medju mnogima) onoga što sam čuo, onoga što mi se činilo da čujem iza onoga što se čulo i onoga što sam čuo da se nije čulo.
Potpisnice Povelje su postale zemlje koje se, osim pripadnosti jedinstvenom geografskom regionu Zapadnog Balkana, u svemu drugom razlikuju. Očigledna je razlika u stepenu razvoja demokratskog društva, stepenu demokratskih promena i uslova u kojima se one izvode, nivoima reformi pravnog, političkog, ekonomskog sistema, sistema odbrane i ljudskih prava.
Koji su najvažniji bezbednosni problemi u gradovima i opštinama istočne, južne i centralne Srbije? Da li ti problemi različito pogađaju žene i muškarce? Na koji način tela lokalne samouprave se mogu uključiti u njihovo rešavanje? Na koje načine opštinska tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost mogu sarađivati? Ovo su samo neke od tema o kojima su razgovarali predstavnici opštinskih tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost, policije i tužilaštva u Zaječaru (10.11.2011.), Nišu (11.11.2011.) i Kraljevu (15.11.2011.), a u sklopu konsultacija koje su organizovali BCBP i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), u saradnji sa OEBS Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Bivši vlasnik restorana iz Bengazija nedavno osnovao privatnu bezbednosnu kompaniju (PBK) Libya United, koja je već sklopila nekoliko ugovora sa bogatim stranim klijentima kojima će pružati raznovrsne bezbednosne usluge.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
