Knjiga „Godišnjak reforme sektora bezbednosti Srbije 2008" je plod dvogodišnjeg rada istraživača i saradnika Centra za civilno-vojne odnose. U njoj su predočeni podaci do kojih se došlo tokom realizacije projekta „Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji". U nastavku je odlomak knjige posvećen službama bezbednosti.

Aktuelna bezbednosna situacija u Srbiji i regionu i različiti pristupi rešavanju bezbednosnih izazova, ali i bezbednost na lokalnom nivou i zakonitost rada bezbednosnih službi, teme su o kojima je direktorka BCBP Sonja Stojanović diskutovala sa predstavnicima omladine parlamentarnih stranaka tokom radnog doručka koji je organizovao TransConflict.

Protest zaposlenih u francuskoj unutrašnjoj službi bezbednosti DCRI (Direction Centrale du Renseignement Intérieur) koji je 16. marta ove godine organizovao najveći sindikat koji okuplja francuske bezbednjake, ukazao je javnosti na veliko nezadovoljstvo koje postoji u ovoj službi sa reformama i načinom upravljanja nad službama bezbednosti sarkozijeve vlade.

Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, koji je usvojen 11. decembra 2007. godine, utvrđeno je postojanje tri bezbednosno-obaveštajne službe. Savet za nacionalnu bezbednost je zadužen da koordinira i usmerava rad službi bezbednosti.

Pravo na prigovor savesti zagarantovano je u Ustavu Republike Srbije, u članu 45. U njemu stoji da lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

„Sl. glasnik RS", br. 116/2007

Državna zajednica Srbije i Crne Gore ne može postati demokratska bez korenite reforme nasleđenog sektora bezbednosti. To, ujedno zahteva razvoj ustavnih i zakonskih procedura i instrumenata za demokratsku civilnu kontrolu oružanih snaga – vojske, policije, tajnih službi i paravojnih snaga. Po tempu uspešnog rešavanja ova dva, temeljna zadatka porašće i izgledi za bezbednosnu integraciju Srbije i Crne Gore u evroatlantsku zajednicu (EU i NATO). Sadržaj ovog Zbornika je centriran oko dve ključne teme: reforma sektora bezbednosti i reforma oružanih snaga.

Rasprave o načinima na koje vlade kontrolišu oružane snage imaju dugu tradiciju. To je pitanje nedavno, mada je već dugo smatrano rešenim, doživelo neku vrstu renesanse. Pojava posthladnoratovskih demokratija u istočnoj i centralnoj Evropi bila faktor koji je najviše uticao da dođe do takvog razvoja.Suštinski problem restrukturiranja oružanih snaga u tim društvima odnosi se na pitanje kako učiniti da vojska koja koristi silu prinude bude u službi legitimnih, demokratski utvrđenih ciljeva, a da pritom ne bude ugrožena njena profesionalna autonomija bez koje ne može efikasno da obavlja posao.

Dva seminara organizovana u septembru i oktobru 2004. godine bila su posvećena unapređenju parlamentarnog nadzora i kontrole nad radom službi bezbednosti