PUBLIKACIJE

Nakon višestrukih ubistava koja su se dogodila 3. i 4. maja 2023. godine, Vlada Srbije je usvojila niz mera u cilju bolje kontrole oružja i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima. Mere vezane za vatreno oružje su brojnije i sprovedene su u većoj meri nego ostale. Ipak, nivoi nasilja nisu smanjeni jer se ovim merama ne utiče na njihove uzroke.

The ongoing war that Israel is waging in Gaza against Hamas is one of the most consequential conflicts with serious political implications worldwide. The Gaza conflict has already diverted the world’s attention from what has been the most dominant international conflict in the past year and a half: the Russian invasion of Ukraine.

Koncept kolektivnog pamćenja nije jednostavan. Zapadni Balkan je tokom devedesetih prošao kroz politička previranja i ratove čije se posledice osećaju i danas, iako je od tada prošlo već više od dvadeset godina. Razumljivo je da sećanja iz prošlosti progone veterane, kao i civile koji su preživeli užase rata, ali kako objasniti činjenicu da su i mlađe generacije emotivno vezane za ta vremena, kao da su im prisustvovale ili kao da su dovoljno stare da ih se sećaju?

Odnos desnice prema pravima žena evidentno je doživeo evoluciju. On je u svojoj suštini ostao mizogin, ali sa bitnom razlikom da je desna politika stekla sposobnost mimikrije u savremeno društvo: ona danas ne drži eksplicitni transparent “ne ženskom pravu glasa!”, već sjajni papir koji garantuje svakoj ženi pravo na njeno dostojanstvo; definisano desničarskim terminima doduše. Takođe, desna politika ulaže izvesni napor da na svojoj agendi napravi mesta za pravo žena na zdravstvenu negu, osim što će nezadovoljni primetiti da se pojam zdravlja u njenom rečniku uglavnom svodi na reproduktivno.

Na području bivše Jugoslavije, prošlost ostaje jedna od najspornijih tema više od 20 godina godina nakon završetka sukoba. Pitanje kako se suočiti sa zločinima i kršenjima ljudskih prava iz prošlosti otvara širok spektar pravnih, političkih i psiholoških pitanja.

Cilj ove studije jeste analiza političke debate u vezi sa projektom „Jadar“. U studiji je predstavljen razvoj debate, ključni akteri i dominantni diskursi, koji su je formulisali.

U poređenju sa komentarima o delovanju Rusije i Kine, prodornijem odnosu Turske prema Balkanu se ne poklanja dovoljno pažnje. Kako bi se ova praznina popunila, istraživački tim Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) sproveo je istraživanje zasnovano na analizi sekundarnog izvornog materijala ali, što je još važnije, i na razgovorima koji su sa šesnaest istraživača i pripadnika akademske zajednice obavljeni u Istanbulu i Ankari.

U Srbiji, konzervativni intelektualaci, nacionalisti, populisti, homofobi, desničarske stranke i grupe, ujedinili su se u poslednjih pet godina formirajući novi antirodni društveni pokret koji uživa snažnu podršku verskih organizacija. Predstavljajući „rodnu ideologiju“ kao pretnju nacionalnom identitetu i opisujući sebe kao zaštitnike „tradicionalnih srpskih vrednosti“, ovi akteri su postali aktivni u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, na internetu i društvenim mrežama, gde šire i promovišu antirodni diskurs, često deljenjem dezinformacija.

Ova analiza je zasnovana na istraživanju javnog mnjenja sprovedenog u Srbiji 2022. godine. Cilj ovog istraživanja je bio da se istraži percepcija građana o javnoj bezbednosti i poverenju u bezbednosne i pravosudne institucije u Srbiji. Percepcija javne bezbednosti je podeljena na pitanja o nacionalnoj bezbednosti i ličnoj bezbednosti.