U radu prvenstveno ćemo se fokusirati na analizu dosadašnje primene kvota u policiji i vojsci u Srbiji, na osnovu koje su iznete preporuke za dalji rad institucija sistema bezbednosti i odbrane. Pored toga, u radu nastojimo utvrditi kada je započeta upotreba kvota, kao i predstaviti prednosti i mane njihove primene u sektoru bezbednosti.

U demokratskim društvima građani, po pravilu a i formalno, mogu da utiču na vlast. Da bi ostvarili to svoje pravo, građani se udružuju kako bi podstakli, osmislili, izvršili i promenili politike i ponašanja institucija u kojima se donose odluke važne za njihovu zajednicu i bitisanje.

Javni nadzor politike bezbednosti predstavlja javno nadgledanje i procenu aktivnosti oružanih snaga i institucija države koje učestvuju u bezbednosnoj politici.

Nužnosti reforme institucija sektora bezbednosti koje su bile akteri konflikta nije jedino nasleđe konflikta sa kojima se postkonfliktna društva suočavaju.

Otrežnjujuća slika o neskladu ustava na saveznom i republičkom nivou, dvosmislena legislativa koja rezultira nedovoljno odredjenim nadležnostima i odnosima medu institucijama, nedovoljno transparentnim procedurama za donošenje odluka, neadekvatno zaštićenim ljudskim pravima, i značajnim prostorom za neodgovornu i nekontrolisanu upotrebu bezbednosnih institucija od izvršne vlasti.

Jedna od najznačajnijih funkcija civilnog društva je da aktivno doprinosi podizanju nivoa demokratske političke kulture. Promovišući i razvijajući demokratske vrednosti, akteri civilnog društva učestvuju stvaranju pretpostavki za funkcionisanje institucija vlasti u demokratskom poretku.

Cilj ovog projekta bio je da se istraži odnos donosilaca odluka unutar sektora bezbednosti prema regionalnoj bezbednosnoj saradnji, kao i da se procene kapaciteti (ljudski i materijalni) državnih institucija koje učestvuju u procesu bezbednosne saradnje.

Civilno društvo još uvek ne utiče značajno na utvrđivanje prioriteta za finansiranje projekata državnih institucija u oblasti vladavine prava, kako iz IPA tako i drugih izvora razvojne pomoći,moglo se čuti na sastanku održanom u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), u ponedeljak, 28. novembra 2011. u prostorijama Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Deo razloga za ovakvo stanje leži u tome što je ovaj mehanizam pokrenut tek u martu ...