Na međunarodni Dan žena Beogradski centar za bezbednosnu politiku apeluje na Ministarstvo odbrane da poveća kvotu za prijem kandidatkinja na Vojnu akademiju na 30% ukupno upisanih i učini javno dostupnim kriterijume na osnovu kojih je odlučeno da se ove godine smanji broj devojaka koje će biti upisane.

U radnoj studiji koja predstavlja izveštaj nastao na osnovu prvog dela istraživanja javnog mnjenja „Šta građani Srbije misle o svojoj i o bezbednosti Srbije" možete saznati najnovije stavove o evroatlantskim integracijama, tešnjoj saradnji sa Rusijom i vojnoj neutralnosti. Dodatnu vrednost istraživanju daje činjenica da ispitanici na brojna pitanja nisu imali ponuđene odgovore, čime je postignuto, na primer, da sami izaberu koje države smatraju najvećim prijateljima a koje neprijateljima Srbije.

Od kada ga je 1977. godine Džek Snajder prvi put upotrebio u istraživačkom radu o sovjetskoj i američkoj nuklearnoj strategiji, termin „strateška kultura" polako je postao sastavni deo terminologije međunarodnih odnosa. Teorija i praksa reforme sektora bezbednosti je u velikoj meri ignorisala veoma važno pitanje kulturnog nasleđa, bilo da se radi o političkoj, strateškoj, vojnoj, administrativnoj. Ovaj propust je često dovodio do problema u stvaranju i implementaciji reforme sektora bezbednosti.

Sloveniji je, čak i u vreme bivše zajedničke države Jugoslavije, bila izražena senzibilnost na mešanje vojske u civilne poslove, kao i na pokušaje militarizacije društva. Javnost je često bila kritički nastrojena prema vojnoj organizaciji, a takvi njeni stavovi su naročito došli do izražaja u drugoj polovini '80-ih godina.

Nakon usvajanja Strategije, otvorena su tri pravca delovanja i oni su sad ili već pokrenuti ili su u pripremi. Reč je od Beloj knjizi odbrane, Vojnoj doktrini i Pregledu odbrane.