Međunarodne organizacije bi trebalo da usklade strateške pristupe sprečavanju konflikata, kriznom menadžmentu i izgradnji mira u regionima u kojima su angažovane, najvažnija je preporuka EU CIVCAP konferencije, održane 18. maja 2017. godine na Univerzitetu u Mastrihtu. Koordinacija međunarodnih aktera, kao što su Evropska unija (EU), Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Ujedinjene nacije (UN) često zavisi od ličnih odnosa i neformalnih kontakata njihovih službenika, pokazale su studije slučajeva ...

Neusaglašenost javnih nabavki sa realnim potrebama zaposlenih, loša primena propisa i nedostatak kadrova glavni uzroci štetnih nabavki u sektoru bezbednosti, zaključeno je na konferenciji „Finansiranje bezbednosti za XXI vek“ koju je BCBP organizovao 21. februara 2017. godine u Beogradu. Prvi zadatak u okviru Poglavlja 5 pregovora sa Evropskom unijom je usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i do kraja godine se očekuje donošenje novog zakona o javnim nabavkama, istaknuto je na skupu. „Međutim, ...

Svrha projektа je dа doprinese napretku i održivosti odnosа između Albаnije i Srbije. Projekаt imа zа cilj prevazilaženje često pogrešnih percepcija koje ometаju normаlne političke, ekonomske i društvene odnose između dve zemlje.

Najveći bezbednosni problemi u Novom Pazaru i okolnim opštinama su kriminal, narušavanje javnog reda i mira, nasilje u porodici, vršnjačko nasilje i narkomanija. Od svih bezbednosnih problema o nasilju u porodici se u javnosti ne govori dovoljno, a zbog njega najviše trpe žene i deca. Rešavanjem ovih problema bave se različite lokalne institucije - od policije, centara za socijalni rad i tela za bezbednost do organizacija civilnog društva, ali često njihova komunikacija i koordinacija nisu dovoljno razvijene.

Od kada ga je 1977. godine Džek Snajder prvi put upotrebio u istraživačkom radu o sovjetskoj i američkoj nuklearnoj strategiji, termin „strateška kultura" polako je postao sastavni deo terminologije međunarodnih odnosa. Teorija i praksa reforme sektora bezbednosti je u velikoj meri ignorisala veoma važno pitanje kulturnog nasleđa, bilo da se radi o političkoj, strateškoj, vojnoj, administrativnoj. Ovaj propust je često dovodio do problema u stvaranju i implementaciji reforme sektora bezbednosti.

Sloveniji je, čak i u vreme bivše zajedničke države Jugoslavije, bila izražena senzibilnost na mešanje vojske u civilne poslove, kao i na pokušaje militarizacije društva. Javnost je često bila kritički nastrojena prema vojnoj organizaciji, a takvi njeni stavovi su naročito došli do izražaja u drugoj polovini '80-ih godina.