Bezbednost Zapadnog Balkana broj 14

Reforma sektora bezbednosti predstavlja jedan od centralnih preduslova svake demokratske tranzicije. Ona se, pre svega, odnosi na institucionalni preobražaj koji vodi u pravcu demokratske kontrole, kao i na bezbednosnu saradnju i usaglašavanje politike nacionalne bezbednosti sa drugim demokratskim društvima. Međutim, kako teorija, tako je i praksa reforme sektora bezbednosti do sada u velikoj meri ignorisala veoma važno pitanje kulturnog nasleđa. S obzirom na to da kultura, bilo da se radi o političkoj, strateškoj, vojnoj, administrativnoj,ili o nekoj drugoj vrsti kulture, bez sumnje oblikuje institucije i ponašanje ljudi, ovaj propust je često dovodio do problema u stvaranju i implementaciji reforme sektora bezbednosti.

Upravo vođen idejom da ovaj akademski problem bude jasnije sagledan Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizovao je od 7. do 10. maja 2009. godine u Sremskim Karlovcima međunarodnu konferenciju pod nazivom „Kultura i reforma sektora bezbednosti: politička, strateška i vojna kultura u tranzicionim državama“.

Cilj ovog broja Bezbednosti Zapadnog Balkana, u kome štampamo jedan deo radova inspirisanih raspravom na pomenutoj konferenciji, jeste da se u široj akademskoj zajednici otvori diskusija o odnosu kulture i reforme sektora bezbednosti. Broj počinjemo tekstom Aslea Tojea u kome je pojam strateške kulture predstavljen kao analitička alatka. Tojeov rad posebno je zanimljiv, pošto predstavlja redak primer realističke analize koja se uspešno uhvatila u koštac sa pojmom strateške kulture. On pruža objašnjenje porekla i problema aktuelne strateške kulture EU i ukazuje na razloge zbog kojih EU „ne uspeva da ostvari svoj sistemski potencijal velike sile“. Stiven Ekovič svoju pažnju usmerava na odnos demokratije, kulture i bezbednosne politike. Iako je vojska hijerarhijska organizacija, Ekovič pokazuje da ona nije imuna na demokratske vrednosti društva poput „vere u suštinsku jednakost svih ljudi, visok stepen poverenja u drugoga, poštovanje osnovnih ljudskih prava, kao i u poštovanje zakona i prava na pravično suđenje“. On svoj esej završava odvažnim rečima u kojima nam saopštava da je „za odbranu liberalne demokratije neophodna izvesna liberalizacija odbrane“.

Tekst Stojana Slaveskog ne bavi se toliko konceptualnom raspravom, koliko pojam strateške kulture primenjuje na konkretan slučaj Makedonije. On pokazuje na koji način je strateška kultura ove države doživela transformaciju i od „kulture zavisnosti“ iz ranih devedesetih godina prerasla u „kulturu aktivnog aktera“. Turska je zbog svojih kulturnih specifičnosti uvek predstavljala zanimljiv slučaj za istraživače civilno-vojnih odnosa. U ovom broju Bezbednosti Zapadnog Balkana Nilufer Narli još jednom dokazuje ovu trvdnju, pokazujući nam kako se u Turskoj pod uticajem evropeizacije „rađa nova bezbednosna kultura, u kojoj građani vojsku više ne smatraju privilegovanom i nedodirljivom institucijom”.

Dag Ole Husebi i Zvonimir Mahečić pokazuju kako evropeizacija utiče na jednog drugog kandidata za učlanjenje u EU, Hrvatsku. Konačno, broj završavamo tekstom Nebojše Nikolića koji analizira administrativnu kulturu vojske i njen uticaj na napredovanje oficira Vojske Srbije. Nadamo se da će ponuđeni tekstovi inspirisati osvajanje novih polja susretanja između studija kulture i studija bezbednosti.

Urednici: Filip Ejdus, Jelena Radoman

Sadržaj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana broj 14:

• Asle Toje. 2009. „Strateška kultura kao analitički alat: Istorija,mogućnosti, geopolitika i vrednosti – primer EU“.
• Stiven Eković. 2009. „Kultura demokratske javne uprave i vojna kultura“.
• Stojan Slaveski. 2009. „Makedonska strateška kultura i institucionalni izbor: integracija ili izolacija“.
• Nilufer Narli. 2009. „Promene u turskoj bezbednosnoj kulturi i civilno-vojnim odnosima“.
• Zvonimir Mahečić. 2009. „Dominantni kulturni aspekti u reformi hrvatskog bezbednosnog sektora“.
• Dag Ole Husebi. 2009. „Katolička crkva i evropeizacija oblasti zaštite od diskriminacije – postkomunistička Poljska i Hrvatska“.
• Nebojša Nikolić. 2009. „Kultura razvoja karijere i rangiranje i odabir oficira“.
• Vuk Vuksanović. 2009. „Amerika, EU i strateška kultura – preispitivanje transatlantske nagodbe“.