Koji su bezbednosni rizici i pretnje na lokalu? Koja je uloga lokalnih institucija u zaštiti bezbednosti i stvaranju bezbedne lokalne zajednice? Ko sve treba da učestvuje u kreiranju bezbednosnih politika na lokalu?
U prostorijama Skupštine grada Beograda 6. aprila održan je prvi konsultativni sastanak predstavnika gradske uprave sa predstavnicima organizacija civilnog društva.
Priručnik sve zainteresovane čitaoce upoznaje sa konceptom ljudske bezbednosti i bezbednosti u lokalnoj zajednici, zatim sa iskustvima i pozitivnim primerima rada saveta za bezbednost. Posebnu pažnju prilikom izrade priručnika smo posvetili i mehanizmima saradnje lokalnih saveta za bezbednost sa spoljnim akterima i predlaganju mogućnosti za uključivanje civilnog društva, odnosno građana i građanki u odlučivanje o bezbednosti.
Vlada DOS je januara 2001. godine usvojila program za razrešavanje krize mirnim sredstvima i najavila preduzimanje mera zaštite od terorizma. U tom cilju ona je, istovremeno, uspostavila blisku saradnju s NATO, odnosno KFOR. Ovoj saradnji su se pridružili EU i SAD, pri čemu je aktivna uloga poverena OEBS i UN.
Građani se najbezbednije osećaju u svojoj kući (84,5%), zatim u svom mestu (77,9%) i na posletku fizički bezbedno se oseća dve trećine građana i građanki Srbije (75,3%).
U Medija centru organizovana je prezentacija istraživačkog projekta „Analiza stanja u oblasti neposrednog učešća građana u lokalnoj zajednici".
Preliminarni rezultati istraživanja ukazuju na to da je proces razgraničenja među republikama i pokrajinama bivše SFRJ doneo sa sobom niz različitih izazova.
Martovsko nasilje pokazalo je da je čitav politički i bezbednosni sistem, uspostavljen na Kosovu, disfunkcionalan sa teškim posledicama po politički i institucionalni život, međuetničke odnose, javnu i ličnu bezbednost. Pokazalo se i da je albansko političko vođstvo deo kosovskog problema, jer i dalje mobiliše albanski pokret na osnovu, još 1990. godine, proklamovanog "krajnjeg cilja" – nezavisnosti Kosova.
Koji su najvažniji bezbednosni problemi u gradovima i opštinama istočne, južne i centralne Srbije? Da li ti problemi različito pogađaju žene i muškarce? Na koji način tela lokalne samouprave se mogu uključiti u njihovo rešavanje? Na koje načine opštinska tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost mogu sarađivati? Ovo su samo neke od tema o kojima su razgovarali predstavnici opštinskih tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost, policije i tužilaštva u Zaječaru (10.11.2011.), Nišu (11.11.2011.) i Kraljevu (15.11.2011.), a u sklopu konsultacija koje su organizovali BCBP i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), u saradnji sa OEBS Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Stav Sjedinjenih Američkih Država naginje ka ostvarivanju određene vrste nezavisnosti Kosova i Metohije, stav Rusije ka ostvarivanju određene vrste autonomije, dok najveću nedoumicu stvara jasna pozicija Evropske unije.
Na koji način unaprediti bezbednost u lokalnoj zajednici? Kako da se svi akteri uključe u rešavanje bezbednosnih problema?
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
