Elita JNA, koja je označila i kraj Armije, svoju ideološku utopiju je sprovodila dosledno i do besmisla. Najpre je uveravala "sastav" i društvo, da će, ako niko drugi, Armija sačuvati socijalizam i državu. Takva zabluda nije okončana na prvom nivou apsurda, nego je nastavljena postavljanjem krajnje besmislene hipoteze.

Preliminarni rezultati istraživanja ukazuju na to da je proces razgraničenja među republikama i pokrajinama bivše SFRJ doneo sa sobom niz različitih izazova.

Polazeći od ideje da je učešće građana i građanki u procesu donošenja odluka od suštinskog značaja za procese evrointegracija i izgradnju demokratije, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije je u saradnji sa Narodnom skupštinom organizovala skup na temu „Stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva".

Cilj Partnerstva je da unapredi stabilnost i bezbednost u čitavoj Evropi. Ono je postalo mehanizam za angažovanje više od 40 zemalja na evropskoj bezbednosti kroz civilnu i vojnu saradnju i razmenu informacija.

Vlada DOS je januara 2001. godine usvojila program za razrešavanje krize mirnim sredstvima i najavila preduzimanje mera zaštite od terorizma. U tom cilju ona je, istovremeno, uspostavila blisku saradnju s NATO, odnosno KFOR. Ovoj saradnji su se pridružili EU i SAD, pri čemu je aktivna uloga poverena OEBS i UN.

Nestanak iračke vojne sile stvorio je strateški vakuum na Bliskom istoku* i kratkoročno pomerio izraelsko-arapski vojni balans u korist Izraela.

Struktura i osnovne karakteristike italijanske Istražne agencije za borbu protiv mafije (DIA — Direzione Investigativa Antimafia) i britanskog Nacionalnog kriminalističkog odreda (šire u tekstu Istraživanja).

Veliki broj onih koji su podržavali referendum bili su dovoljno realni da znaju da bi uspeh bio ravan čudu (zbog izuzetno visokog dvojnog ustavnog cenzusa i pritiska na građane bez presedana). Ipak, konačni ishod od samo 26% izlaznosti, oni su doživeli kao rezultat na rubu srama.

Ideja otkupa vojnog roka nije izvorno naša, ali zbog manjka primera u svetu, nismo u mogućnosti koristiti tuđa iskustva. Takvo rešenje čak i postoji u nekom obliku na Kubi, te u Turskoj, ali samo za vojne obveznike koji žive u inostranstvu duže od tri godine, dok u našem okruženju, među zemljama u tranziciji – Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji..., takvih ideja je bilo i ima ih, ali dalje od ideje se nije išlo.