Evropska unija se pomerila ka pragmatičnijem pristupu i poboljšala kapacitete za odgovor na krizu, ali je potrebno da brže uči na osnovu uspeha i neuspeha, zaključeno je na akademskom događaju održanom u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma 17. oktobra 2018. Učesnici su se složili da lokalno treba uključiti na različitim nivoima, ali uz preispitivanje toga šta koncept „lokalnog“ znači. „Termin ’lokalno’ je postao ključna reč u političkim i akademskim krugovima ...

{image1} Nova normalnost zahteva da EU promeni svoj pristup na Balkanu i identifikuje probleme u vezi sa vladavinom prava i demokratije, ali i da Balkan menja svoj pristup EU, zaključeno je na 8. Beogradskom bezbednosnom forumu (BSF) održanom od 17. do 19. oktobra 2018. Sami političari neće se suočiti sa korupcijom zbog svojih interesa u održavanju kleptokratskih mreža; građani i civilno društvo moraju biti uključeni u postavljanje zdravih osnova, ...

Glavna tema četvrtog rEUformatora je novi Zakon o policiji, a možete čitati i o borbi protiv korupcije u Srbiji, kao i trendu fingiranja javne rasprave i saznati više o izazovima u sankcionisanju prosjačenja maloletnih lica. Teme će biti i izbeglička kriza, saradnja evropskih obaveštajnih službi, a tu je i kalendar značajnih događaja.

Koalicija prEUgovor prati napredak Srbije u poštovanju političkih kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji i sprovođenju politika obuhvaćenih poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) u okviru pravnih tekovina EU u pristupnim pregovorima.

U svetlu najnovijih događaja – novembarskih presuda Tribunala u Hagu i odlaganja početka pregovora sa EU za 2013. godinu – za očekivati je da Srbija sa daleko manje odlučnosti nastavi put integracija, ocenio je istraživač BCBP Marko Savković na konferenciji u Centru za bezbednosnu saradnju RACVIAC.

Rezultati istraživanja o dominantnom društveno-političkom kontekstu, koji je oblikovao razvoj i tok reformi u državama Zapadnog Balkana, predstavljeni su u Parlamentranoj skupštini BiH u Sarajevu, 22. marta 2011. godine. Domaćini ovog događaja su bili Zajednička komisija za odbranu i bezbednost Parlamentarne skupštine BiH i Regionalni savet za saradnju (RCC).

Održavanje manifestacije „Parada ponosa" je pre svega događaj promovisanja osnovnih ljudskih i manjinskih prava LGBT populacije kojom pripadnici te populacije skreću pažnju da još uvek trpe diskriminaciju i pretnje nasiljem zbog svoje seksualne orijentacije. Uprkos tome, svedoci smo da se o najavljenom događaju govori i piše pre svega u kontekstu bezbednosti učesnika događaja, ali i sposobnosti državnih organa da se efikasno suprostave najavljenom nasilju i pretnjama upućenim kako učesnicima Parade tako i pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova.

Teroristički napadi koji su se tada dogodili pokrenuli su čitav niz događaja: rat u Avganistanu, rat u Iraku, terorističke napade u Madridu, Londonu i Egiptu, kao i pojačavanje terorističkih aktivnosti u Rusiji.

Svaki sportski događaj predstavlja prostor za socijalizaciju, bilo da je u pitanju prepuštanje nasilju i najprimitivnijim porivima, ili staro, dobro uživanje u pobedi. Usled tragičnih događaja (slučaj Taton 2009; parada ponosa 2010.) mnogo je vremena kod nas potrošeno na raspravu o nasilju u sportu.