Zašto je važno transparentno upravljanje sektorom bezbednosti? Koliko su akteri bezbednosti transparentni u svom radu? Na koji način je moguće unapređenje transparentnosti, a da se time ne naškodi interesima nacionalne i javne bezbednosti?
Građani se najbezbednije osećaju u svojoj kući (84,5%), zatim u svom mestu (77,9%) i na posletku fizički bezbedno se oseća dve trećine građana i građanki Srbije (75,3%).
U Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, kroz etnički, ideološki i verski sukob, došlo je do promene vlasti i društvenog sistema. Iz rata niko nije izašao neoštećen i pobeda je imala svoju cenu, a pobednici su nosili njene ožiljke, pa ipak su, zaneseni, mislili da sve počinje od njih.
Civilno društvo još uvek ne utiče značajno na utvrđivanje prioriteta za finansiranje projekata državnih institucija u oblasti vladavine prava, kako iz IPA tako i drugih izvora razvojne pomoći,moglo se čuti na sastanku održanom u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), u ponedeljak, 28. novembra 2011. u prostorijama Beogradskog centra za ...
Novi projekat Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) podržala je Agencija za borbu protiv korupcije. Ovim projektom BCBP namerava da analizira, objasni i javnosti prikaže mapu glavnih rizika od pojave korupcije u vojsci, policiji i službama bezbednosti Srbije. Dobijeni nalazi će predstavljati osnovu za aktivnije uključenje ostalih organizacija civilnog društva, medija i građana u borbi protiv korupcije u sektoru bezbednosti.
Ideja o stvaranju specijalizovane „čete" u Žandarmeriji izaziva dileme o postojanju transparentnog rada Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), komunikacije između organizacionih jedinica unutar MUP, i svrsihodnosti nove organizacione strukture Žandarmerije.
Istraživanjem javnog mnjenja „Šta građani misle o svojoj i bezbednosti Srbije" hteli smo da prikupimo i analiziramo stavove građana o tome koliko se bezbedno osećaju, koliko poverenja u institucije sektora bezbednosti imaju, šta smatraju svojom odgovornošću i kako se odnose prema evroatlantskim integracijama.
Cilj ovog projekta jeste u stvaranju jedinstvene baze podataka o akterima sektora bezbednosti u Srbiji.
Na klonferenciji o izazovima i stepenima implementacije Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o tajnosti podataka održane u Skupštini Vojvodine 22. oktobra, Marko Milošević istakao je postojanje haotičnog stanja u oblasti klasifikacije informacija.
Izradom „Mape rizika" trebalo bi da budu stvorene početne pretpostavke za dalja istraživanja pojavnih oblika, tokova i posledica korupcije u sektoru bezbednosti Srbije. Ovim projektom Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) namerava da analizira, objasni i javnosti prikaže mapu glavnih rizika od pojave korupcije u vojsci, policiji i službama bezbednosti Srbije. Dobijeni nalazi će predstavljati osnovu za aktivnije uključenje ostalih organizacija civilnog društva, medija i građana u borbi protiv korupcije u sektoru bezbednosti.
Analizom nekolicine informatora o radu aktera sektora bezbednosti, Centar je nastojao da pruži svoj doprinos promociji prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
