Zašto je regionalna bezbednosna saradnja važna? Kakvu saradnju Srbija ima sa zemljama regiona? U kojim oblastima postoji, a u kojima ne postoji saradnja? Koje su prepreke regionalnoj bezbednosnoj saradnji i kako ih prevazići?
U strateškom okviru za razvoj bezbednosne politike Albanije i dalje postoje preklapanja između tri osnovna dokumenta: Strategije za nacionalnu bezbednost, Odbrambene strategija i Strategije Vojske Albanije.
Svaka država koja želi da pristupi Evropskoj uniji mora se priključiti evropskoj zoni slobode, bezbednosti i pravde. Pomalo propagandno osmišljen naziv za koordinaciju politike unutrašnje bezbednosti među državama EU ne treba da zavarava. Nije reč o tome da je EU idealna zona slobode, bezbednosti i pravde, već o tome da je EU zona u kojoj su pretnje po slobodu, bezbednost i pravdu postale zajednicke i nedeljive.
Na putu izgradnje bezbednosne zajednice u Jugoistočnoj Evropi
Ovo nije izveštaj sa konferencije – njega će kompetentno pripremiti drugi – već samo moji lični utisci sa tog veoma ambicioznog skupa, vrednog pamćenja, koje beležim na molbu organizatora i kojima ću pokušati da dam jednu koherentnu sliku (medju mnogima) onoga što sam čuo, onoga što mi se činilo da čujem iza onoga što se čulo i onoga što sam čuo da se nije čulo.
Cilj ovog projekta bio je da se istraži odnos donosilaca odluka unutar sektora bezbednosti prema regionalnoj bezbednosnoj saradnji, kao i da se procene kapaciteti (ljudski i materijalni) državnih institucija koje učestvuju u procesu bezbednosne saradnje.
Veliki broj onih koji su podržavali referendum bili su dovoljno realni da znaju da bi uspeh bio ravan čudu (zbog izuzetno visokog dvojnog ustavnog cenzusa i pritiska na građane bez presedana). Ipak, konačni ishod od samo 26% izlaznosti, oni su doživeli kao rezultat na rubu srama.
Doima se da stanje i procesi, gledano u kontekstu ukupnosti hrvatske unutrašnje i vanjske politike te isto tako i izdvojeno, pojavama u obrambenom sustavu i oružanim snagama, predstavljaju dodatne testove i iskušenja za hrvatske građane i državu.
Postohridska Makedonija je bila "osuđena" na uspeh, jer bi u suprotnom kredibilitet velikih igrača bio doveden u pitanje.
Mnogi kažu da je 13-godišnji jubilej makedonske Armije, u stvari, sazrevanje (mada teško i bolno) i da je time Armija dosegla svoj "pubertet". Gledano unazad, sasvim se objektivno može reći da to nisu bile lake godine ni za državu, a ni za njenu vojsku. Ipak, danas malo ko hoće da pogleda činjenicama u oči i da prizna da se, kao i u svakom pubertetu, makedonska Armija još uvek suočava sa konfuzijama i dilemama za koje ponekad nije toliko sama odgovorna, koliko su odgovorni oni koji rukovode zemljom.
Potpisnice Povelje su postale zemlje koje se, osim pripadnosti jedinstvenom geografskom regionu Zapadnog Balkana, u svemu drugom razlikuju. Očigledna je razlika u stepenu razvoja demokratskog društva, stepenu demokratskih promena i uslova u kojima se one izvode, nivoima reformi pravnog, političkog, ekonomskog sistema, sistema odbrane i ljudskih prava.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
