Zašto je regionalna bezbednosna saradnja važna? Kakvu saradnju Srbija ima sa zemljama regiona? U kojim oblastima postoji, a u kojima ne postoji saradnja? Koje su prepreke regionalnoj bezbednosnoj saradnji i kako ih prevazići?
Novi broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana u prvom delu odgovara na pitanje o karakteru procesa demokratizacije Srbije, kao produženu tranziciju ili kao iliberanu transformaciju. Nakon toga sledi rasprava o trenutnim političkim podelama u Srbiji i regionu koji se objašnjavaju argumentima baziranim na pojmu identiteta.
U petom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana autori pokušavaju da odgovore na to koliko je NATO daleko od Zapadnog Balkana, polazeći od mišljenja da sprovođenje i poštovanje Dejtonskog i Ohridskog sporazuma, kao i Rezolucije OUN 1244 zavisili su od snažnog "prekrivajućeg" prisustva NATO snaga u regionu.
Trećim brojem časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana želeli smo da doprinesemo kvalitetu rasprave o mogućim posledicama novog statusa Kosova za bezbednost strana u konfliktu, regiona i sveta.
Prošla, 2010. godina bila je i u Srbiji i u svetu u znaku brojnih aktivnosti kojima je obeležena desetogodišnjica od usvajanja Rezolicije 1325 SBUN – Žene, mir i bezbednost. Uvidevši potebu za postojanje stalnog dijaloga i razmena informacija između bezbednosne zajednice i zajednice koja se bavi rodnom ravnopravnošću, objavljivanjem ovog broja časopisa želimo da i u ovoj, 2011. godini, pružimo podsticaj za nastavak razgovora o temama.
Rezultati izveštaja "Povlačenje granica na Zapadnom Balkanu: perspektiva običnih ljudi" predstavljeni su Evropskoj komisiji u Briselu (Direktoratu za proširenje) i Službi za spoljne poslove Evropske unije, kao i organizacijama civilnog društva zainteresovanih za bezbednost, koje su okupljene oko mreže EPLO (European Peacebuilding Liaison Office) 9. novembra 2011. godine.
Sloveniji je, čak i u vreme bivše zajedničke države Jugoslavije, bila izražena senzibilnost na mešanje vojske u civilne poslove, kao i na pokušaje militarizacije društva. Javnost je često bila kritički nastrojena prema vojnoj organizaciji, a takvi njeni stavovi su naročito došli do izražaja u drugoj polovini '80-ih godina.
Ne postoji nijedan region na evropskom kontinentu kao Balkan koji je suočen sa različitim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama. Rešavanje tih izazova zahteva pomirenje različitih naroda. Trenutno je mirno stanje na Balkanu sa sporadičnim nasilnim događajima. Nepostojanje konflikta rezultat je prisustva međunarodne zajednice. U zborniku su predočeni radovi ključnih autora u poslednjoj deceniji o bezbednosnim temama.
Sistem bezbednosti u Bosni i Hercegovini još uvek nije u celosti izgrađen. U tom kontekstu je potrebno i razmatrati izgradnju i razvoj bezbednosne politike. Dodatni problem u Bosni i Hercegovini je nepostojanje konsenzusa oko ključnih bezbednosnih problema.
Bez obzira na sve razlike između država Zapadnog Balkana, postojanje strateškog okvira za razvoj bezbednosnih politika predstavlja značajan korak za stvaranje bezbedno stabilnog regiona.
Postoje preklapanja između strateških dokumenata u bezbednosnoj politici Hrvatske. Pri tome, postojeći strateški dokumenti nisu uspeli da identifikuju sve bezbednosne elemente značajne za razvoj bezbednosne politike.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
