Demistifikujemo za vas: ko bi trebalo da nadzire službe

Zakonske odredbe koje regulišu nadzor nad službama bezbednosti su jasne. Nadzor ne funkcioniše po principu „ili ja-ili ti”, već ga istovremeno vrši čitav niz aktera, svako u skladu sa svojim zadacima i ovlašćenjima i oni ni u kom slučaju ne ograničavaju jedni druge. U pojmovniku, autorka je ukratko razjasnila pojedine dileme, koje imaju članovi Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Autorka u tekstu navodi da po zakonu demokratsku civilnu kontrolu treba da vrše Narodna skupština, predsednik Republike, Vlade, Savet za nacionalnu bezbednost i drugi državni organi i javnost, kao i da bi saradnja ovih organa doprinela efikasnijem nadzoru.

Nalazi nezavisnih regulatornih tela mogu biti veoma dragoceni narodnim poslanicima, što se već pokazalo u prethodnom sazivu, kada je Odbor pod vođstvom Jadranke Joksimović imao dobru saradnju sa Zaštitnikom građana, Poverenikom i DRI. Odbor je tada tek započinjao praksu nadzora nad primenom posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka (kao što je prisluškivanje ili pristup zadržanim podacima), pa se u pripremi za nadzor oslonio na iskustva Zaštitnika građana i Poverenika. Osim toga, Odbor je razmatrao izveštaj DRI o reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja BIA – sami članovi Odbora teško bi, uz sva široka ovlašćenja koja imaju – mogli da sami sprovedu takvu reviziju.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti ne samo da ne bi trebalo da se oseća ugroženo kada Zaštitnik, Poverenik i DRI sprovode nadzor nad službama bezbednosti, već bi trebalo da unapredi saradnju sa ovim telima kako bi mogao i sam da kvalitetnije nadzire službe.