U Srbiji trenutno postoje četiri specijalne jedinice: tri policijske i jedna vojna. I jedne i druge su prvenstveno namenjene borbi protiv terorizma. Uz to, policijske jedinice koriste se još i za obezbeđenje javnih skupova i manifestacija, odnosno za obezbeđenje važnih lokacija i važnih – domaćih i stranih – ličnosti, kao i za izvođenje visokorizičnih hapšenja i sličnih akcija.

U demokratskim društvima građani, po pravilu a i formalno, mogu da utiču na vlast. Da bi ostvarili to svoje pravo, građani se udružuju kako bi podstakli, osmislili, izvršili i promenili politike i ponašanja institucija u kojima se donose odluke važne za njihovu zajednicu i bitisanje.

Korupcija je jednako štetna pojava u društvima na svim nivoima razvoja. U društvima na putu demokratskog preobražaja problem je veći i teži, jer nove potrebe diktiraju brojne zadatke, a sredstva i načini za njihovo izvršavanje još uvek su neizgrađeni ili nedovoljni.

Pravo na prigovor savesti zagarantovano je u Ustavu Republike Srbije, u članu 45. U njemu stoji da lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

Nacionalna strategije reforme pravosuđa usvojena je na sednici Narodne skupštine Republike Srbije 25. maja 2006. godine, a njen osnovni cilj je da se uspostavljanjem vladavine prava i pravne sigurnosti vrati poverenje građana u pravosudni sistem Republike Srbije.

Pod bezbednosnom kulturom može se podrazumevati bezbednosna aktivnost koja izražava spremnost delovanja i ponašanja u skladu sa stečenim znanjima i veštinama, kao i u skladu sa prihvaćenim vrednosnim stavovima.

Zahvaljujući prvenstveno medijima, u srpskoj javnosti odomaćena je pogrešna upotreba termina „Specijalni sud". On se koristi kao naziv za Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu koje je nadležno za vođenje postupaka u vezi sa organizovanim kriminalom. Pored navedenog Posebnog odeljenja, postoje i druga odeljenja sa specijalizovanom nadležnošću.

Uprava za sprečavanje pranja novca je finansijsko-obaveštajna služba, koja je centralni organ u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Nadležnost Uprave je propisana Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Pred modernu carinsku službu postavlja se kontradiktoran zahtev. Od nje se očekuje da učestvuje u otkrivanju najtežih oblika prekograničnog kriminala, a da pri tom ne narušava ubrzan protok roba i putnika. Zato se carinska služba ne može više svoditi na prostu ulogu „fiskalne zaštitnice domaćeg tržišta i ekonomije", već se mora posmatrati kao činilac bezbednosti šire društvene zajednice.