U Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, kroz etnički, ideološki i verski sukob, došlo je do promene vlasti i društvenog sistema. Iz rata niko nije izašao neoštećen i pobeda je imala svoju cenu, a pobednici su nosili njene ožiljke, pa ipak su, zaneseni, mislili da sve počinje od njih.
Njen međunarodni položaj nikad nije bio bolji niti njen uticaj jači, no ona ipak nije super sila, niti to još želi da postane.
Veliki broj onih koji su podržavali referendum bili su dovoljno realni da znaju da bi uspeh bio ravan čudu (zbog izuzetno visokog dvojnog ustavnog cenzusa i pritiska na građane bez presedana). Ipak, konačni ishod od samo 26% izlaznosti, oni su doživeli kao rezultat na rubu srama.
Vlada DOS je januara 2001. godine usvojila program za razrešavanje krize mirnim sredstvima i najavila preduzimanje mera zaštite od terorizma. U tom cilju ona je, istovremeno, uspostavila blisku saradnju s NATO, odnosno KFOR. Ovoj saradnji su se pridružili EU i SAD, pri čemu je aktivna uloga poverena OEBS i UN.
Struktura i osnovne karakteristike italijanske Istražne agencije za borbu protiv mafije (DIA — Direzione Investigativa Antimafia) i britanskog Nacionalnog kriminalističkog odreda (šire u tekstu Istraživanja).
Cilj Partnerstva je da unapredi stabilnost i bezbednost u čitavoj Evropi. Ono je postalo mehanizam za angažovanje više od 40 zemalja na evropskoj bezbednosti kroz civilnu i vojnu saradnju i razmenu informacija.
Građani se najbezbednije osećaju u svojoj kući (84,5%), zatim u svom mestu (77,9%) i na posletku fizički bezbedno se oseća dve trećine građana i građanki Srbije (75,3%).
Reforma sistema odbrane podrazumeva ustavne, zakonske i organizacione promene. Sveukupnošću tih promena, na bazi nacionalne strategije, definiše se organizaciona struktura i utvrđuju se odnosi i nadležnosti u sistemu odbrane u sklopu jedinstvenog funkcionisanja sektora bezbednosti države.
U poslednje vreme raširene su diskusije o tome da li su vojni pravosudni organi ukinuti ili ne i da li oni rade legalno ili ilegalno. Mišljenja su podeljena.
Američki vojni stratezi već duže vreme nakon Hladnog rata pokušavaju da nađu termin koji bi zadovoljio dva zahteva: adekvatno izrazio američku poziciju u svetu i ukazao na to da se Amerika bori protiv terorozma na globalnom nivou.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
