Od kada ga je 1977. godine Džek Snajder prvi put upotrebio u istraživačkom radu o sovjetskoj i američkoj nuklearnoj strategiji, termin „strateška kultura" polako je postao sastavni deo terminologije međunarodnih odnosa. Teorija i praksa reforme sektora bezbednosti je u velikoj meri ignorisala veoma važno pitanje kulturnog nasleđa, bilo da se radi o političkoj, strateškoj, vojnoj, administrativnoj. Ovaj propust je često dovodio do problema u stvaranju i implementaciji reforme sektora bezbednosti.

Karl Šmit promišlja politiku sa stanovišta njene suštine. On za srž politike postavlja razlikovanje na prijatelje i neprijatelje. Samom određenju pojma politike Šmit pristupa tako što izbegava da dâ preciznu definiciju i sadržaj pojma, već utvrđuje pre svega kriterijum na osnovu kojeg se ispoljava samostalnost i specifičnost politike u odnosu na druge oblasti života. U ovom broju bavimo se odnosom političke teorije Karla Šmita i Kopenhaške škole studija bezbednosti.

U petom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana autori pokušavaju da odgovore na to koliko je NATO daleko od Zapadnog Balkana, polazeći od mišljenja da sprovođenje i poštovanje Dejtonskog i Ohridskog sporazuma, kao i Rezolucije OUN 1244 zavisili su od snažnog "prekrivajućeg" prisustva NATO snaga u regionu.

U novom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana možete pročitati analizu o uzrocima naraslog privatnog sektora bezbednosti koji nije pravno uređen. Bavimo se problemima energetske bezbednosti, kao i karakteristikama srpske debate o biometrijskim ličnim kartama. Na kraju je i rasprava o tome šta je moguće uraditi kako bi Srbi i Albanci mogli bolje da organizuju zajednički život na Kosovu i u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa

Cena bezbednosti je sve viša, a snaga savremenih pretnji ne jenjava. U ovom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana analizirane su posledice samo jedne pretnje – širenja lakog i ličnog oružja. U Srbiji, u kojoj se svadbeno veselje može završiti i obaranjem aviona pucnjevima iz takvog oružja, proliferacija nije ni navedena kao bezbednosna pretnja u strateškim dokumentima.

U prvom broju časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana želimo da skrenemo pažnju na poslove koje je raspad Državne zajednice Srbija i Crna Gora doneo ustavotvorcu i zakonodavcu, a koji se odnose na vojsku. Zatim sledi analiza o reformi policijskog školstva u Srbiji, da bi kasnije predstavili javnosti model Zakona o privatnoj bezbednosti. U drugom delu BCBP obrađuje temu civilno-vojnih odnosa.

Nužnosti reforme institucija sektora bezbednosti koje su bile akteri konflikta nije jedino nasleđe konflikta sa kojima se postkonfliktna društva suočavaju.

Na jesenjem zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije poslanici su izglasali set zakona i strategija iz oblasti bezbednosti, među kojima i Zakon o angažovanju Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije.

Ovaj broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana teži tome da se jednom upravo takvom, preko potrebnom, analitičnošću osvrne na desetogodišnjicu datuma posle koga se može reći da se transformacija sektora bezbednosti u Srbiji usmerila prema ciljevima efikasnog i efektivnog pružanja nacionalne i ljudske bezbednosti u okvirima demokratske vladavine.