Zašto je potrebna reforma službi bezbednosti? Koje su ključne tačke reforme službi bezbednosti? Koliko su službe bezbednosti reformisane? U kojoj meri su službe bezbednosti politizovane? Ko nadzire i kontroliše službe bezbednosti?
(„Sl. glasnik RS", br. 98/2006)
„Sl. glasnik RS", br. 116/2007
Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je značajno porastao broj državnih organa koji su ovlašćeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika – civilne i vojne službe bezbednosti, policije i suda, stekli još neki državni organi, kao na primer poreska policija i carinska služba, te služba za sprečavanje pranja novca. Javnost u Srbiji još, međutim, ne raspolaže potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po čijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere.
Državna zajednica Srbije i Crne Gore ne može postati demokratska bez korenite reforme nasleđenog sektora bezbednosti. To, ujedno zahteva razvoj ustavnih i zakonskih procedura i instrumenata za demokratsku civilnu kontrolu oružanih snaga – vojske, policije, tajnih službi i paravojnih snaga. Po tempu uspešnog rešavanja ova dva, temeljna zadatka porašće i izgledi za bezbednosnu integraciju Srbije i Crne Gore u evroatlantsku zajednicu (EU i NATO). Sadržaj ovog Zbornika je centriran oko dve ključne teme: reforma sektora bezbednosti i reforma oružanih snaga.
Dva seminara organizovana u septembru i oktobru 2004. godine bila su posvećena unapređenju parlamentarnog nadzora i kontrole nad radom službi bezbednosti
Publikacija "Modeli zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti", koju je Centar objavio u aprilu 2006. godine sadrži modele pet zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Prvi među njima uređuje procedure i instrumente za demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije i Crne Gore, a njegovu ...
Do samostalnog istraživanja reforme sektora bezbednosti
Više od 400 građana učestvovalo je u seminarima koji su održani u garnizonima Vojske SCG u Beogradu, Nišu, Užicu, Novom Sadu, Somboru, Leskovcu, Vranju, Tivtu i Podgorici.
Sporovi oko statusa vojske, policije i tajnih službi, kao i kontrole nad njima se zato u domaćoj i stranoj javnosti često svode na lični i/ili politički sukob Vojislava Koštunice, predsednika SRJ i Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije.
Istraživač i koordinator istraživanja BCBP Predrag Petrović učestvovao je na međunarodnoj konferenciji pod nazivom „Jačanje nadzora bezbednosno-obaveštajnih službi na Zapadnom Balkanu“, održanoj 2. decembra 2011, u Holandskom institutu za međunarodne odnose Cligendeal. Petrović je u svom izlaganju govorio o delotvornosti raznovrsnih metoda nadzora rada bezbednosno-obaveštajnih službi koji stoje na raspolaganju različitim ...
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
