Ko upravlja Vojskom Srbije, a ko nadzire one koji upravljaju? Koje reforme Vojske se preduzimaju i šta je njihov ishod? Kakva je veza između politike odbrane i utroška novca? Kakve uslove za rad imaju zaposleni u sektoru odbrane?
Pripadnici regrutne vojske znatno više nego što je poželjno za njeno jedinstvo, dele društveni vrednosni pluralizam, pa i kriterijume vrednovanja vojske i njenih borbenih kvaliteta, sa svim ostalim građanima.
U Srbiji i Crnoj Gori civilna služba je prvi put zaživela u praksi 22. decembra 2003. godine – tada je prvi prigovarač otišao u civilnu službu. Do danas, više od 16.000 regruta se prijavilo, a brojni su već i upućeni na ovakvo služenje vojnog roka. Medjutim i danas postoji dosta nedoumica oko daljeg razvoja ovog instituta, pogotovu u vezi sa usklađivanjem sa međunarodnim standardima iz ove oblasti i potrebama društva.
U prvom su planu spoljne, doduše nespecifikovane, pretnje. U centru druge grupe poruka nalaze se mesni sektor bezbednosti i zatečene oružane snage – vojska, policija, tajne službe i parapolicijske snage.
Ministarstvo odbrane je izradilo Nacrt zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije. Kako komentarišete ovaj nacrt zakona, s obzirom da je bivša SFRJ je svojevremeno bila jedna od vodećih država u mirovnim operacijama UN, a samo u misiji na Sinaju, tokom 11 godina, koliko su vojnici tadašnje Jugoslavije tamo ostali, ušestvovalo je više od 22.000 pripadnika JNA?
Javnim diskursom o eventualnom pristupanju Srbije NATO dominira tema Kosova. Ne slažemo sa ocenom potpisnika „Deklaracije za referendum" da jednostrano proglašena nezavisnost predstavlja politički projekat NATO.
Praksa je pokazala da su fundamentalni problemi služenja vojnog roka u civilnoj službi, pre svega, zloupotreba prava na prigovor savesti, zatim, nejednakost u pogledu prava, dužnosti, obaveza između vojnika koji služe vojni rok u civilnoj službi i vojnika koji vojni rok služe u Vojsci Srbije, sa oružjem ili bez njega i najzad, neobučenost vojnika koji služe vojni rok u civilnoj službi za radnje koje su od značaja za odbranu zemlje.
U Beogradu će se u periodu od 13. do 15. juna održati Strategijska vojna konferencija za partnere. Ova konferencija se odvija uz dosta napoznanica u javnosti, ali i slobodnih tumačenja. U medijima se ustalio naziv NATO konferencija, Beograd je oblepljen plakatima na kojima se nalazi poziv da se ova konferencija ne održi, a bilo je čak i protestnih skupova ispred Ministarstva odbrane. Na sve to odgovor Ministarstva i Generalštaba Vojske Srbije koji su domaćini ovog skupa se kreće samo u okvirima šturih i običnom građaninu nejasnih obaveštenja. A stvar nije uopšte komplikovana, niti predstavlja neku tajnu velike moći. Stoga krenimo redom.
Prof. Miroslav Hadžić, predsednik UO BCBP učestvovao je 22. oktobra u debati "Društvo i država protiv nasilja" koju je u sastavu projekta "Demokratski politički forum" organizovao Centar za demokratiju. Ljubaznošću ove organizacije, obraćanje prof. Hadžića prenosimo u celosti kao neautorizovani transkript usmenog izlaganja.
„Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon i 104/2009 - dr. zakon
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
