Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) zahteva od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Sektora unutrašnje kontrole policije (SUKP) da obaveste javnost o tome koje mere sprovode radi uspešne kontrole pripadnika Žandarmerije i kakvi su rezultati postignuti u tom poslu. Nedostatak uspešne kontrole u Žandarmeriji ugrožava bezbednost građana i države Srbije, jer je reč o najbrojnijoj specijalnoj policijskoj jedinici koja ima specifičnu obuku i po prirodi posla (militarizovani deo policije) se razlikuje ...

Direktorka BCBP, Sonja Stojanović Gajić predložila je konkretne zahteve za javnost pregovora na konferenciji "Uvod u proces pregovora o pristupanju Evropskoj uniji: pregovaračka poglavlja 23, 24" u organizaciji Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.

Tokom predizborne kampanje, ali i pre nje, u Srbiji se nije vodila informisana javna debata o tome šta su bezbednosni prioriteti u vremenu koje dolazi. Umesto toga, oslanjajući se na Strategiju nacionalne bezbednosti čelni ljudi vojnih službi bezbednosti i načelnik generalštaba informisali su javnost o aktuelnim bezbednosnim izazovima i sledstveno tome šta treba da budu bezbednosni prioriteti Srbije. Zato je od velike važnosti pokrenuti debatu o ovoj temi i svrha teksta saradnika BCBP Iztoka Bojovića je upravo prilog tome.

U zborniku "Javnost i Vojska" uvrštene su svodne studije članova projektnog tima BCBP nakon sedam krugova istraživanja. Njima su pridodata i tri teksta stranih eksperata. Domaćoj javnosti tako predstavljamo i rezultate komparativnog istraživanja javnog mnjenja zemalja Evropske unije, kao i zasebno istraživanje stavova javnosti Slovenije.

Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je značajno porastao broj državnih organa koji su ovlašćeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika – civilne i vojne službe bezbednosti, policije i suda, stekli još neki državni organi, kao na primer poreska policija i carinska služba, te služba za sprečavanje pranja novca. Javnost u Srbiji još, međutim, ne raspolaže potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po čijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere.

Sloveniji je, čak i u vreme bivše zajedničke države Jugoslavije, bila izražena senzibilnost na mešanje vojske u civilne poslove, kao i na pokušaje militarizacije društva. Javnost je često bila kritički nastrojena prema vojnoj organizaciji, a takvi njeni stavovi su naročito došli do izražaja u drugoj polovini '80-ih godina.