Evropski standard zastupljenosti žena u policiji je 30 procenata, a po dostupnim informacijama u Srbiji trenutno žene čine 23 odsto zaposlenih, u Makedoniji 18, na Kosovu 14, Bosni i Hercegovini 13, Albaniji 10 i Crnoj Gori devet odsto, istaknuto je na konferenciji mreže POINTPULS.

Analitičko praćenje i akademsko izučavanje reforme sektora bezbednosti u Srbiji, uprkos obimu štiva koje se njom bavi, ne poseduje jedan sistematizovan pregled kojim bi se istraživači služili. Autorsko delo dr Miroslava Hadžića ovaj problem prevazilazi, sažimajući rezultate više od decenije duge reforme sektora bezbednosti Srbije. Publikacija je prožeta istraživanjima koja je u proteklom periodu sprovodio Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Osnovne istraživačke tehnike, proces istraživanja javnog mnjenja i problem korupcije u policiji bile su teme drugog seminara za XIV generaciju BCBP stažista.

Problem Kosova, nastavak borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforma pravosuđa i posledice rata na tlu bivše Jugoslavije iz devedesetih bile su teme koju su najviše zanimale predstavnike evropskih institucija tokom sastanaka sa istraživačem BCBP Sašom Đorđevićem.

Ostvaren je bitan napredak u reformi sektora bezbednosti u regionu, ali i dalje postoje mnogi izazovi poput politizacije, kriminalizacije i nedovoljne civilne kontrole u praksi, ocenjeno je na okruglom stolu kojim je promovisan "Almanah o nadzoru sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu".

Korupcija je jednako štetna pojava u društvima na svim nivoima razvoja. U društvima na putu demokratskog preobražaja problem je veći i teži, jer nove potrebe diktiraju brojne zadatke, a sredstva i načini za njihovo izvršavanje još uvek su neizgrađeni ili nedovoljni.

Rasprave o načinima na koje vlade kontrolišu oružane snage imaju dugu tradiciju. To je pitanje nedavno, mada je već dugo smatrano rešenim, doživelo neku vrstu renesanse. Pojava posthladnoratovskih demokratija u istočnoj i centralnoj Evropi bila faktor koji je najviše uticao da dođe do takvog razvoja.Suštinski problem restrukturiranja oružanih snaga u tim društvima odnosi se na pitanje kako učiniti da vojska koja koristi silu prinude bude u službi legitimnih, demokratski utvrđenih ciljeva, a da pritom ne bude ugrožena njena profesionalna autonomija bez koje ne može efikasno da obavlja posao.

Sistem bezbednosti u Bosni i Hercegovini još uvek nije u celosti izgrađen. U tom kontekstu je potrebno i razmatrati izgradnju i razvoj bezbednosne politike. Dodatni problem u Bosni i Hercegovini je nepostojanje konsenzusa oko ključnih bezbednosnih problema.

Problem vojne obaveze vojnih obveznika nije samo pravni problem, već je prerastao u ozbiljan politički problem. Neće se valjda suditi tolikom broju ljudi? A izjave nekih visokih funkcionera da neće biti hapšenja samo unose dodatnu konfuziju u ovaj problem, jer ni jedan ministar, pa ni ministar odbrane, ni predsednik Vlade, ni predsednik Republike nisu ovlašćeni da odlučuju da li će neko biti uhapšen ili ne. Za to su isključivo nadležni organi pravosuđa.