Osnovni problem zemalja koje ulaze u proces tranzicije ka demokratskim političkim sistemima je uspostavljanje demokratske i civilne kontrole nad oružanim snagama i drugim strukturama državne bezbednosti

Prvi deo zbornika odnosi se na prava i obaveze dvojnih državljana sa stanovišta vojne obaveze. Drugi deo zbornika bavi se problematikom ostvarivanja prava na prigovor savesti, kao i pogrešnim poistovećivanjem služenja vojnog roka bez oružja i civilne službe.

U Srbiji trenutno postoje četiri specijalne jedinice: tri policijske i jedna vojna. I jedne i druge su prvenstveno namenjene borbi protiv terorizma. Uz to, policijske jedinice koriste se još i za obezbeđenje javnih skupova i manifestacija, odnosno za obezbeđenje važnih lokacija i važnih – domaćih i stranih – ličnosti, kao i za izvođenje visokorizičnih hapšenja i sličnih akcija.

Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, koji je usvojen 11. decembra 2007. godine, utvrđeno je postojanje tri bezbednosno-obaveštajne službe. Savet za nacionalnu bezbednost je zadužen da koordinira i usmerava rad službi bezbednosti.

Formiranjem Saveta za nacionalnu bezbednost druga Vlada Vojislava Koštunice pokušala je da nadomesti ustavne manjkavosti. Ustav Srbije (2006) propustio je da reguliše postojanje ovog tela. Samim tim, propušteno je i to da se Ustavom ustroji i sistem bezbednosti u Srbiji. Nadležnosti koje Savet ima svakako govore u prilog tome da njihovo postojanje mora biti regulisano najvišim pravnim aktom.

Najveći domet istraživanja o privatnoj bezbednosnim kompanijama je u uključivanju svih relevantnih aktera u lancu poslovanja i kontrole specijalizovanih firmi, a nedostatke istraživanja možemo pripisati činjenici da je reč o prvom istraživanju ove vrste izvedenom u Srbiji.

Uprava za sprečavanje pranja novca je finansijsko-obaveštajna služba, koja je centralni organ u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Nadležnost Uprave je propisana Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Pred modernu carinsku službu postavlja se kontradiktoran zahtev. Od nje se očekuje da učestvuje u otkrivanju najtežih oblika prekograničnog kriminala, a da pri tom ne narušava ubrzan protok roba i putnika. Zato se carinska služba ne može više svoditi na prostu ulogu „fiskalne zaštitnice domaćeg tržišta i ekonomije", već se mora posmatrati kao činilac bezbednosti šire društvene zajednice.

Zahvaljujući prvenstveno medijima, u srpskoj javnosti odomaćena je pogrešna upotreba termina „Specijalni sud". On se koristi kao naziv za Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu koje je nadležno za vođenje postupaka u vezi sa organizovanim kriminalom. Pored navedenog Posebnog odeljenja, postoje i druga odeljenja sa specijalizovanom nadležnošću.