U prepunoj slušaonici br. 1 Fakulteta političkih nauka, u sredu 19. maja, pomoćnik generalnog sekretara NATO Jirži Šedivi govorio je o predlogu za novi strateški koncept Alijanse. Samo dva dana ranije (17. maja) grupa istaknutih stručnjaka pod vođstvom Medlin Olbrajt predstavila je svoje preporuke Severnoatlantskom savetu na osnovu kojih će biti napravljen novi strateški koncept i usvojen na samitu NATO u Lisabonu u novembru ove godine. U diskusiji, organizovanoj ...

Javnu raspravu "Da li Srbija treba da bude vojno neutralna?" Centar za civilno-vojne odnose organizovao je u okviru projekta "Povećanje učešća građana u bezbednosnoj politici", koji je podržan od Instituta za održive zajednice, kroz donaciju USAID-a. Bila je to peta, poslednja u nizu javnih rasprava u kojoj su aktivno učešće uzeli politički odlučioci.

Novi broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana u prvom delu odgovara na pitanje o karakteru procesa demokratizacije Srbije, kao produženu tranziciju ili kao iliberanu transformaciju. Nakon toga sledi rasprava o trenutnim političkim podelama u Srbiji i regionu koji se objašnjavaju argumentima baziranim na pojmu identiteta.

Od kada ga je 1977. godine Džek Snajder prvi put upotrebio u istraživačkom radu o sovjetskoj i američkoj nuklearnoj strategiji, termin „strateška kultura" polako je postao sastavni deo terminologije međunarodnih odnosa. Teorija i praksa reforme sektora bezbednosti je u velikoj meri ignorisala veoma važno pitanje kulturnog nasleđa, bilo da se radi o političkoj, strateškoj, vojnoj, administrativnoj. Ovaj propust je često dovodio do problema u stvaranju i implementaciji reforme sektora bezbednosti.

Održana je tribina "Huliganizam-kako odgovoriti na bezbednosni izazov"

Vojska se, zbog posedujuće sile, kao i razornih posledica svoje upotrebe, našla u centru pažnje aktera modernog društva. Nametnulo se odmah pitanje: „Ko čuva čuvare?" U prvi je plan izbila potreba da se trajno spreči politička zloupotreba vojske, ali i vojna zloupotreba politike. Time su obeležene dve ključne (kritične) tačke u kojima se uređuje odnos vojske i društva.

Rasprave o načinima na koje vlade kontrolišu oružane snage imaju dugu tradiciju. To je pitanje nedavno, mada je već dugo smatrano rešenim, doživelo neku vrstu renesanse. Pojava posthladnoratovskih demokratija u istočnoj i centralnoj Evropi bila faktor koji je najviše uticao da dođe do takvog razvoja.Suštinski problem restrukturiranja oružanih snaga u tim društvima odnosi se na pitanje kako učiniti da vojska koja koristi silu prinude bude u službi legitimnih, demokratski utvrđenih ciljeva, a da pritom ne bude ugrožena njena profesionalna autonomija bez koje ne može efikasno da obavlja posao.

BCBP je u saradnji s Beogradskim fondom za političku izuzetnost (BFPE) i Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF), organizovao u Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Bujanovcu jednodnevne konsultacije s lokalnim akterima na temu "Rodno pitanje i reforma sektora bezbednosti u Srbiji".

Postavlja se pitanje da li je potreban poseban program zbrinjavanja viška vojnog kadra. Neophodnost programa, različitog od programa zbrinjavanja viška radnika u drugim strukturama, ogleda se u činjenici da otpuštena vojna lica ne gube samo posao, već i profesiju.