Povodom desetogodišnjice rada Misije OEBS u Srbiji u hotelu „Continental“ 16. maja održan je panel posvećen napretku u reformi policije u Srbiji. O najistaknutijim rezultatima u radu policije, ali i o ključnim preprekama govorili su Dražen Maravić, šef Biroa za strateško planiranje Ministarstva unutrašnjih poslova, Vlajko Senić, član Odbora za ...
Zbirka predlaže odgovore o tome kako unaprediti profesionalnu etiku, kulturu i odgovornost policije u Srbiji; kako izabrati pravog policijskog službenika i kako ga obučiti za najefikasnije odvijanje policijske saradnje; na koji način civilno društvo može doprineti zakonitosti postupanja prema ilegalnim migrantima i azilantima.
U petak, 15. jula 2011. godine, u Medija centru u Beogradu predstavljena je peta Zbirka predloga praktične politike za reformu policije u Srbiji. Zbirka predlaže odgovore o tome kako unaprediti profesionalnu etiku, kulturu i odgovornost policije u Srbiji; kako izabrati pravog policijskog službenika i kako ga obučiti za najefikasnije odvijanje policijske saradnje; na koji način civilno društvo može doprineti zakonitosti postupanja prema ilegalnim migrantima i azilantima.
Pravni okvir za regulisanje sektora bezbednosti sastoji se od niza propisa, koji su poređani odozgo nadole prema hijerarhiji i prema stepenu opštosti. Na vrhu se nalazi ustav, zatim idu zakoni i na kraju podzakonski akti.
Neslaganje sa načinom na koji se zakonodavna i izvršna vlast odnose prema novom Ustavu Srbije
Ovaj broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana teži tome da se jednom upravo takvom, preko potrebnom, analitičnošću osvrne na desetogodišnjicu datuma posle koga se može reći da se transformacija sektora bezbednosti u Srbiji usmerila prema ciljevima efikasnog i efektivnog pružanja nacionalne i ljudske bezbednosti u okvirima demokratske vladavine.
Sloveniji je, čak i u vreme bivše zajedničke države Jugoslavije, bila izražena senzibilnost na mešanje vojske u civilne poslove, kao i na pokušaje militarizacije društva. Javnost je često bila kritički nastrojena prema vojnoj organizaciji, a takvi njeni stavovi su naročito došli do izražaja u drugoj polovini '80-ih godina.
Gotovo sve zemlje u tranziciji ka demokratiji, ustanovile su mehanizme koji treba da obezbijede odgovornost policije prema društvu ili da omoguće nadzor nad postupanjem po predstavkama građana.
Cilj ovog projekta bio je da se istraži odnos donosilaca odluka unutar sektora bezbednosti prema regionalnoj bezbednosnoj saradnji, kao i da se procene kapaciteti (ljudski i materijalni) državnih institucija koje učestvuju u procesu bezbednosne saradnje.
Srbija je uvek bila zahvalna Rusiji za pomoć, nikad se nije svrstala ni u kakav savez sa njenim protivnicima, pa bi učlanjenje u NATO, ako je Rusija protiv toga, bilo prvi put da se Srbija uključuje u neku vojno-političku organizaciju čiji stav prema Rusiji nije uvek prijateljski. Zbog toga, i kada dođe vreme da se Srbija opredeljuje za pristupanje NATO, to bi trebalo da bude uslovno članstvo, odnosno članstvo uz jasan uslov da Srbija nikada neće učestvovati ni u kakvoj akciji NATO usmerenoj protiv Rusije.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
