Beogradska škola za studije bezbednosti i Centar za civilno-vojne odnose predstavili su juče projekat Škole za evropsku bezbednost, u okviru koga će 32 polaznika steći osnovna znanja iz evropske odbrambeno-bezbednosne politike. Prilikom izbora polaznika, a na konkurs se prijavilo više od 70, birani su mladi predstavnici parlamentarnih stranaka, iz četiri partije, kao i nevladinih organizacija i medija, kazao je izvršni direktor Centra za civilno-vojne odnose Filip Ejdus. On je ...

Povodom desetogodišnjice rada Misije OEBS u Srbiji u hotelu „Continental“ 16. maja održan je panel posvećen napretku u reformi policije u Srbiji. O najistaknutijim rezultatima u radu policije, ali i o ključnim preprekama govorili su Dražen Maravić, šef Biroa za strateško planiranje Ministarstva unutrašnjih poslova, Vlajko Senić, član Odbora za odbranu i bezbednost, i Ivan Marović, bivši član organizacije Otpor. Skupom je moderirala Sonja Stojanović, direktorka Beogradskog centra za ...

Zbirka predlaže odgovore o tome kako unaprediti profesionalnu etiku, kulturu i odgovornost policije u Srbiji; kako izabrati pravog policijskog službenika i kako ga obučiti za najefikasnije odvijanje policijske saradnje; na koji način civilno društvo može doprineti zakonitosti postupanja prema ilegalnim migrantima i azilantima.

U petak, 15. jula 2011. godine, u Medija centru u Beogradu predstavljena je peta Zbirka predloga praktične politike za reformu policije u Srbiji. Zbirka predlaže odgovore o tome kako unaprediti profesionalnu etiku, kulturu i odgovornost policije u Srbiji; kako izabrati pravog policijskog službenika i kako ga obučiti za najefikasnije odvijanje policijske saradnje; na koji način civilno društvo može doprineti zakonitosti postupanja prema ilegalnim migrantima i azilantima.

Pravni okvir za regulisanje sektora bezbednosti sastoji se od niza propisa, koji su poređani odozgo nadole prema hijerarhiji i prema stepenu opštosti. Na vrhu se nalazi ustav, zatim idu zakoni i na kraju podzakonski akti.

Neslaganje sa načinom na koji se zakonodavna i izvršna vlast odnose prema novom Ustavu Srbije

Ovaj broj časopisa Bezbednost Zapadnog Balkana teži tome da se jednom upravo takvom, preko potrebnom, analitičnošću osvrne na desetogodišnjicu datuma posle koga se može reći da se transformacija sektora bezbednosti u Srbiji usmerila prema ciljevima efikasnog i efektivnog pružanja nacionalne i ljudske bezbednosti u okvirima demokratske vladavine.

Sloveniji je, čak i u vreme bivše zajedničke države Jugoslavije, bila izražena senzibilnost na mešanje vojske u civilne poslove, kao i na pokušaje militarizacije društva. Javnost je često bila kritički nastrojena prema vojnoj organizaciji, a takvi njeni stavovi su naročito došli do izražaja u drugoj polovini '80-ih godina.

Gotovo sve zemlje u tranziciji ka demokratiji, ustanovile su mehanizme koji treba da obezbijede odgovornost policije prema društvu ili da omoguće nadzor nad postupanjem po predstavkama građana.