Ko upravlja Vojskom Srbije, a ko nadzire one koji upravljaju? Koje reforme Vojske se preduzimaju i šta je njihov ishod? Kakva je veza između politike odbrane i utroška novca? Kakve uslove za rad imaju zaposleni u sektoru odbrane?
Izveštaj sa međunarodne konferencije u organizaciji Centra
Visoki predstavnik Generalštaba general-major Zdravko Ponoš govorio polaznicima Beogradske škole za studije bezbednosti o tokovima reforme vojske.
Knjiga "Modeli zakona o bezbednosti i odbrani", koju je objavio Centar za civilno-vojne odnose, predstavljena je javnosti 30. maja 2006. godine, u prostorijama Centra. Knjiga sadrži modele pet zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti i to: Model zakona o civilnoj službi, Model zakona o Vrhovnom savetu odbrane, Model zakona o ...
(„Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009 i 111/2009)
(„Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009 i 101/2010 - dr. zakon)
(„Sl. glasnik RS", br. 98/2006)
SFRJ je imala dobro opremljene, dobro obučene i snažne oružane snage koje su, po mnogim ocenama, predstavljale po snazi četvrtu oružanu silu u Evropi. Osnovni zadatak vojske ustavno je određen na sličan način u SFRJ i SRJ – "da štite nezavisnost, suverenitet i celokupnost ovim Ustavom utvrđenog društvenog uređenja."
Suštinu demokratske kontrole oružanih snaga čini odgovor na pitanje – Ko čuva čuvare? U ovoj studiji bavićemo se demokratskom kontrolom oružanih snaga Holandije, istražujući institucionalne i proceduralne elemente društva.
Rasprave o načinima na koje vlade kontrolišu oružane snage imaju dugu tradiciju. To je pitanje nedavno, mada je već dugo smatrano rešenim, doživelo neku vrstu renesanse. Pojava posthladnoratovskih demokratija u istočnoj i centralnoj Evropi bila faktor koji je najviše uticao da dođe do takvog razvoja.Suštinski problem restrukturiranja oružanih snaga u tim društvima odnosi se na pitanje kako učiniti da vojska koja koristi silu prinude bude u službi legitimnih, demokratski utvrđenih ciljeva, a da pritom ne bude ugrožena njena profesionalna autonomija bez koje ne može efikasno da obavlja posao.
Uvidi o dominantnom medijskom imidžu vojske koji se nude publici vrlo su parcijalni, ali ipak dovoljni da se utvrde osnovne karakteristike ovog imidža i medijskog diskursa kojim se taj imidž gradi.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
