{image1} Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizovao je 13. marta 2012. godine studijsku posetu 15 novinara Kazneno-popravnom zavodu za žene, Centru za obuku kopnene vojske Srbije i Policijskoj upravi u Požarevcu. Predstavnici štampanih (Danas, Kurir, Akter, Novi Magazin, Link časopis) i elektronskih medija (B92, Prva, Avala, Novosadska TV, Apolo) stekli su uvid u položaj i različite uloge žena u sektoru bezbednosti, a zaposleni u institucijama koje smo obišli ističu da ...

U štampanim i elektronskim medijima u Srbiji o ženama malo se piše i govori. Kada je reč o ženama u sektoru bezbednosti one su gotovo nevidljive i u najvećem broju slučajeva pominju se periodično, kada je je u toku upis ili završetak njihovog školovanja na Vojnoj akademiji ili obuke u Centru za osnovnu policijsku obuku. Žene se u medijima najviše predstavljaju kao žrtve porodičnog ili drugih vidova nasilja, a medijska slika žena kao donosilaca odluka, to jest, kreatora bezbednosne politike izostaje. O tome zašto je postojeća slika žena u medijima ovakva, koji su ključni izazovi u izveštavanju o sektoru bezbednosti i na koji način promeniti ovo stanje diskutovalo se u okviru treninga za novinare nacionalnih i lokalnih medija koji je održan 13. i 14. februara u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP).

Grupa 484, Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) i Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavljuju ovaj poziv u okviru projekta Umrežavanje i građenje kapaciteta za efektivniju migracionu politiku u Srbiji, koji je podržan od strane Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, u okviru programa Jačanje civilnog društva u Srbiji.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo je prvo sveobuhvatno istraživanje javnog mnjenja o bezbednosti.Tokom marta i aprila 2011. godine istraživanjem su obuhvaćene različite dimenzije bezbednosti: od poverenja u institucije, stavova građana prema pojedinim akterima sektora bezbednosti, pa do osećaja lične i nacionalne bezbednosti. Ispitivani su stavovi građana o tradicionalnim akterima - vojsci i policiji, ali i o službama, ministarstvima, parlamentu, nezavisnim državnim organima i privatnim kompanijama za obezbeđenje.

Prvi deo zbornika odnosi se na prava i obaveze dvojnih državljana sa stanovišta vojne obaveze. Drugi deo zbornika bavi se problematikom ostvarivanja prava na prigovor savesti, kao i pogrešnim poistovećivanjem služenja vojnog roka bez oružja i civilne službe.

Na prvi pogled, čini se da je odnos izmedju prava i demokratske kontrole oružanih snaga - bizaran. Pravnici se nikada nisu jasno fokusirali na pitanje demokratske kontrole oružanih snaga (DKOS) i civilno-vojnih odnosa, dok se debata o DKOS tiče čisto zakonskih pitanja. Knjigu možete pronaći u biblioteci BCBP.

Studije slučaja u ovoj knjizi bave se reakcijama javnosti u nekim postkomunističkim evropskim zemljama na najnovije bezbednosne izazove kao što su širenje NATO, kreiranje evropske politike bezbednosti i odbrane i reforme nacionalnih oružanih snaga.

Osnovni problem zemalja koje ulaze u proces tranzicije ka demokratskim političkim sistemima je uspostavljanje demokratske i civilne kontrole nad oružanim snagama i drugim strukturama državne bezbednosti

Jedan od glavnih faktora urušavanja sistema bezbednosti sa novih globalizacijskim procesima je i sumnja u to da postojeći «sistemi kolektivne i zajedničke bezbednosti mogu valjano da odgovore na nove izazove, rizike i pretnje.