Zašto je važno transparentno upravljanje sektorom bezbednosti? Koliko su akteri bezbednosti transparentni u svom radu? Na koji način je moguće unapređenje transparentnosti, a da se time ne naškodi interesima nacionalne i javne bezbednosti?
Rezultati istraživanja o dominantnom društveno-političkom kontekstu, koji je oblikovao razvoj i tok reformi u državama Zapadnog Balkana, predstavljeni su u Parlamentranoj skupštini BiH u Sarajevu, 22. marta 2011. godine. Domaćini ovog događaja su bili Zajednička komisija za odbranu i bezbednost Parlamentarne skupštine BiH i Regionalni savet za saradnju (RCC).
U ponedeljak, 21. marta 2011. godine, održan je prvi konsultativni sastanak Kancelarije za evropske integracije i OCD okupljenih u osam različitih sektora. Beogradski centar za bezbednosnu politiku odabran je da predstavlja sektor vladavine prava u okviru Programa saradnje sa OCD u oblasti planiranja razvojne pomoći, posebno programiranja i praćenja korisćenja IPA. Partnerske organizacije su Beogradski centar za ljudska prava i Grupa 484.
Održan drugi krug stručnih konsultacija o merenju reforme sektora bezbednosti u Vršcu
Korupcija je jednako štetna pojava u društvima na svim nivoima razvoja. U društvima na putu demokratskog preobražaja problem je veći i teži, jer nove potrebe diktiraju brojne zadatke, a sredstva i načini za njihovo izvršavanje još uvek su neizgrađeni ili nedovoljni.
U demokratskim društvima građani, po pravilu a i formalno, mogu da utiču na vlast. Da bi ostvarili to svoje pravo, građani se udružuju kako bi podstakli, osmislili, izvršili i promenili politike i ponašanja institucija u kojima se donose odluke važne za njihovu zajednicu i bitisanje.
Potreba da bude donosen Zakon o tajnim podacima prevashodno je nastala kao posledica težnje da se uspostavi ravnoteža između prava građana da imaju slobodan pristup informacijama i potrebe da se pojedini podaci sačuvaju kao tajna, jer bi njihovo stavljanje na uvid široj javnosti ugrozilo samo funkcionisanje države.
U zborniku "Javnost i Vojska" uvrštene su svodne studije članova projektnog tima BCBP nakon sedam krugova istraživanja. Njima su pridodata i tri teksta stranih eksperata. Domaćoj javnosti tako predstavljamo i rezultate komparativnog istraživanja javnog mnjenja zemalja Evropske unije, kao i zasebno istraživanje stavova javnosti Slovenije.
Nacionalna strategije reforme pravosuđa usvojena je na sednici Narodne skupštine Republike Srbije 25. maja 2006. godine, a njen osnovni cilj je da se uspostavljanjem vladavine prava i pravne sigurnosti vrati poverenje građana u pravosudni sistem Republike Srbije.
Pod bezbednosnom kulturom može se podrazumevati bezbednosna aktivnost koja izražava spremnost delovanja i ponašanja u skladu sa stečenim znanjima i veštinama, kao i u skladu sa prihvaćenim vrednosnim stavovima.
Formiranjem Saveta za nacionalnu bezbednost druga Vlada Vojislava Koštunice pokušala je da nadomesti ustavne manjkavosti. Ustav Srbije (2006) propustio je da reguliše postojanje ovog tela. Samim tim, propušteno je i to da se Ustavom ustroji i sistem bezbednosti u Srbiji. Nadležnosti koje Savet ima svakako govore u prilog tome da njihovo postojanje mora biti regulisano najvišim pravnim aktom.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
